ПРЕСУПОЗИЦИЈА ИЗРИЧАЈА СА ИТЕРАТИВНИМ ГЛАГОЛИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Keywords:
српски језик, пресупозиција, окидачи пресупозиције, неорајхенбаховски мо- дел, тврди окидачи, итеративни глаголиAbstract
У овом раду се истражује пресупозиција коју у изричају окидају итеративни
глаголи у српском језику. Циљ рада је тестирање пресупозиције итеративних глагола у
српском језику, те провера да ли се они понашају попут итеративних глагола у другим
језицима, односно да ли пресупонирају да се денотирани догађај претходно реализовао
барем једном, као и њихова класификација на тврде или меке окидаче пресупозиције. Ис-
питивани глаголи упоређени су помоћу неорајхенбаховског модела, а у истраживању смо
користили корпусну методу и квалитативну анализу. Истраживање је показало да глаголи
вратити, поновити и повратити, који су преводни еквиваленти Левинсонових итерати-
ва (1983), окидају предвиђену пресупозицију да се денотирани догађај се претходно барем
једном реализовао. Такву пресупозицију окидају и глаголи реиздати, редефинисати, пре-
испитати, преформулисати, код којих префикс уноси значење понављања. Ове глаголе
назвали смо репетитивним, пошто испитивани итеративни глаголи (куцкати, јављати се,
лупкати, дошаптавати, ручавати, виђати) окидају пресупозицију „денотирани догађај
се претходно барем двапут реализовао”. Репетитивни и итеративни глаголи разликују се
по позицији пресупозиције на неорајхенбаховској оси: у првом случају, пресупозиција се
налази лево од временских одсечака / тачака у којима се реализују изричај, догађај и рефе-
ренцијална тачка, а у другом случају пресупозиција се налази унутар временског одсечка.
С обзиром на то да сви анализирани глаголи окидају пресупозицију која се не поништава
променом контекстуалних поставки, према подели Д. Абуш (2002), класификовани су као
тврди окидачи пресупозиције.
Downloads
References
ABUSCH 2002: Abusch, D. „Lexical alternatives as a source of pragmatic presuppositionsˮ. In: B. Jackson (ed.) Proceedings of Semantics and Linguistic Theory (SALT) 12, 2002. 1 ̶ 19.
BATISIĆ 1980: Batisić, T. „O nekim pogledima na presupozicijuˮ. Južnoslovenski filolog XXXVI, 1980. 153 ̶ 171.
GRICE 1975: Grice, H. P. „Logic and Conversationˮ. Syntax and Semantics, vol. 3 (eds.) P. Cole and J. Morgan, Academic Press, 1975.
KARTTUNEN 2016: Karttunen, L. „Presupposition: What went wrong?ˮ. Proceedings of Semantics and Linguistic Theory (SALT) 26, 2016. 705 ̶ 731.
KNJIŽAR 2019: Knjižar, Ivan. Lingvistički detektori presupozicije u razgovornom diskursu. Beograd: I. Z. Knjižar, 2019. [orig.] Књижар, Иван. Лингвистички детектори пресупозиције у разоговорном дискурсу. Београд: И. З. Књижар, 2019. <https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12166>. 15.2.2023.
LEVINSON 1983: Levinson, S. C. Pragmatics. Cambridge: Cambridge University Press, 1983.
PIPER I KLAJN 2013: Piper, P. i I. Klajn. Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska, 2013. [orig.] Пипер, П. и И. Клајн. Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска, 2013.
SIMONS 2001: Simons, M. „On the conversational basis of some presuppositionsˮ. In: R. Hasting, B. Jackson and Z. Zvolensky (eds.) Proceedings of Semantics and Linguistic Theory (SALT) 11, CLC Publications, Cornell University, Ithaca, NY, 2001. 431 ̶ 448.
SIMONS 2006: Simons, M. „Presuppositions without Common Groundˮ. Carnegie Mellon University, 2006. (https://www.researchgate.net/publication/242400811_Presupposition_without_Common_Ground, консултовано 28. 9. 2022).
STALNAKER 1974: Stalnaker, R. C. „Pragmatic Presuppositionsˮ. In: M. K. Munitz & P. K. Unger (eds.) Semantics and Philosophy. New York: New York University Press, 1974.
STANKOVIĆ 2020: Stanković, B. Osnovi pragmatike. Niš: Filozofski fakultet, 2020.. [orig.] Станковић, Б. Основи прагматике. Ниш: Филозофски факултет, 2020.
STANOJČIĆ I POPOVIĆ 1992: Stanojčić, Ž. i Lj. Popović. Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1992.. [orig.] Станојчић, Ж. и Љ. Поповић. Граматика српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1992.
STRAWSON 1952: Strawson, P. F. Introduction to Logical Theory. London: Methuen & Co. New York: John Wiley & Sons, 1952.
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.
