http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/issue/feed PHILOLOGIA MEDIANA 2024-06-05T10:21:03+02:00 Goran Maksimović goran.maksimovic@filfak.ni.ac.rs Open Journal Systems <p><strong><em>Philologia Mediana</em> is a Serbian national journal for human sciences (M51).</strong> <em>Philologia Mediana</em> publishes original papers from all fields of literature research (literary history, literary theory, the methodology of literature studies, comparative studies) and languages, materials and reviews.</p> <p><em>Philologia Mediana</em> is an open access, international, multi-disciplinary, refereed (double blind peer-reviewed) journal.</p> <p>It is indexed in PKP Index and Erih Plus. <em>Philologia Mediana</em> is classified as Class A journal on the Italian list of Humanities Sector 10 (Literature / Languages), approved by the ANVUR Ministerial Commission.</p> <p>ISSN (Printed): 1821-3332</p> <p>ISSN (Online): 2620-2794</p> http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/960 ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ О ДЕЦИ: ЛИЛИКА У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ 2024-06-02T07:19:21+02:00 Јелена В. Јовановић jelena.v.jovanovic@filfak.ni.ac.rs <p>Централни проблем којим се рад бави тиче се једне од најбоље писаних<br>српских приповедака у форми сказа, која је своје место нашла у средњошколском настав-<br>ном програму. То је Лилика Драгослава Михаиловића, први пут објављена 1962. годи-<br>не под називом Сирена пева у недељу. С обзиром на то да је главна јунакиња приче де-<br>сетогодишња девојчица која живи у великом сиромаштву, истовремено злостављана и<br>занемарена од својих родитеља, невидљива системима заштите, наратив ћемо тумачити<br>кроз сазнајну и етичку функцију књижевности, које у споју са естетском (као примар-<br>ном) отварају простор за васпитавање и оснаживање младих у препознавању девијантих<br>облика понашања и правилном реаговању на њих. Показаћемо којим поступцима текст<br>омогућава већи степен емотивног урањања реципијента, уз искључивање ризика да се<br>склизне у нелитерарну патетику. Интердисциплинарни приступ обради приповетке по-<br>моћи ће ученицима и у развоју критичког мишљења и бољем разумевању поетике прозе<br>новог стила / црног таласа.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/961 КАКО ИГРАТИ ТЕРМИНОЛОГИЈУ – ИГРОЛИКИ ПРИСТУП УСВАЈАЊУ КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИХ ПОЈМОВА У МЛАЂИМ РАЗРЕДИМА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 2024-06-02T07:20:36+02:00 Владимир М. Вукомановић Растегорац vukomanovicv@yahoo.com <p>Полазећи од теоријских поставки које наглашавају важност дечје игре и<br>активног учешћа детета у усвајању знања, циљ овог текста је двојак: а) да пружи преглед<br>књижевнотеоријских термина у првом циклусу образовања и систематично предложи<br>захтеве којима се може испитивати и подстицати њихово усвајање код ученика; б)<br>да понуди модел интегрисања књижевнотеоријских садржаја и форме игре. Додатну<br>вредност оваквог приступа и предложених игара представља њихов холистички<br>карактер: он отвара простор за укључивање развоја моторичких, ликовних, музичких<br>и других способности детета, као и за интеграцију с другим развојним и образовним<br>областима. Њихова примена омогућила би да се рад на усвајању терминологије реализује<br>на адекватан начин с обзиром на когнитивне и социо-емоционалне карактеристике<br>детета – кроз терминолошке (књижевнотеоријске) игре.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/962 ЈЕДНА ЗАБОРАВЉЕНА ПОЕМА ЗА ДЕЦУ АЛЕКСАНДРА ВУЧА – ХУНИ, ЈАПАНЦИ, КИНЕЗИ И ВРБИЦА 2024-06-02T07:22:16+02:00 Јелена С. Панић Мараш jelena.panic@uf.bg.ac.rs <p>Рад је посвећен мање познатој поеми за децу Александра Вуча Хуни, Јапанци,<br>Кинези и врбица. Настоји се на примеру ове поеме одгонетнути сложен однос између над-<br>реализма и социјално ангажоване књижевности а да се при томе не испусти из вида ни<br>уметничка, тј. естетска успелост дела. Исто тако, идеја је да се поема сагледа у контексту<br>целокупног опуса за децу Александра Вуча и размотри њен допринос модернизацији срп-<br>ске књижевности за децу преко, у првом реду, радикалних новина које ово дело доноси.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/963 ФИКЦИОНАЛНИ СВЕТОВИ „ЧУДНИХ ПРИЧА” И ЊИХОВИ ВИРТУЕЛНИ АСПЕКТИ У РОМАНИМА ЗА ДЕЦУ ГОРДАНЕ ТИМОТИЈЕВИЋ 2024-06-02T07:23:38+02:00 Христина Љ. Аксентијевић hristina.aksentijevic@filfak.ni.ac.rs <p>Користећи методолошке основе савремених теорија књижевне фикције и<br>читања, рад истражује специфичности фикционалних и наративних стратегија којима су<br>конституисани фикционални светови у романима за децу Гордане Тимотијевић (Владимир<br>из чудне приче, Свракин сат и Седмо краљевсто), са посебним освртом на виртуелне<br>аспекте и њихове потенцијале у домену интензивнијег активирања читалачке инстанце<br>и јачања дечјих интерпретативних и литерарних компетенција. Многи виртуелно<br>засновани светови прича у овим романима фунционишу као сложене фикционалне игре<br>прожете разноврсним интертекстуалним релацијама и културолошким садржајима,<br>као и битним етичким питањима, што у едукативном погледу ову литературу чини<br>изразито значајном за млађе нараштаје. Експерименталним наративним формама и<br>фикционалним поигравањем са конвенцијама досадашње праксе писања за младе,<br>ауторка отвара савремену српску књижевност за децу ка модерним и деци изазовним<br>литерарним поступцима, који, прилагођени различитим узрасним нивоима, утичу на<br>усавршавање њихових читалачких способности, оснажујући дечје интересовање за<br>чудесне и интерпретативно изазовне фикционалне светове књижевности.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/964 ИНТЕРТЕКСТУАЛНИ АСПЕКТИ РОМАНА О АЖДУ И БОСТАНУ ГОРДАНЕ ТИМОТИЈЕВИЋ 2024-06-02T07:25:00+02:00 Миљана С. Пешић miljanap152@gmail.com <p>Предмет овог рада јесте интертекстуална анализа новијег романа за децу<br>Гордане Тимотијевић – О Ажду и бостану. Овим текстом, као и својим укупним опусом,<br>ауторка доказује важност прожимања свеколиких наратива, те неминовност утицаја<br>традиције и њеног значаја. Сагледавање интертекстуалних аспеката романа О Ажду и<br>бостану подстрек је и за закључке о укупном прозном опусу за децу Гордане Тимотијевић<br>(кроз интертекстуална преплитања на нивоу ауторске поетике, као и у жанровским<br>оквирима), као и за позиционирање њеног стваралаштва у оквиру књижевности за децу,<br>али и шире књижевне и културне традиције с којом остварује комуникацију.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/965 ЧОВЕК КАО ДРУГИ У ПОЕЗИЈИ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА 2024-06-02T07:26:09+02:00 Душан Ж. Петровић d.petrovic-18729@filfak.ni.ac.rs <p>Ослањајући се на ставове претходних истраживача књижевности за децу који<br>сматрају да свака опозиција приказана у тексту може бити повод његовог имаголошког<br>тумачења, јер се преко ње показује потрага за идентитетом карактеристична за одраста-<br>ње, покушавамо да покажемо на које је све начине Човек (неоптерећен националним,<br>верским или било којим другим друштвеним обележјем) приказан као Други у поезији<br>Љубивоја Ршумовића. Примећује се како, у тумаченим песмама, насупрот детета стоји<br>човек са обележјем одраслости. Ипак, преко њиховог ривалства се доказује да другост не<br>мора да има негативан предзнак, јер дете том Другом непрестано тежи у периоду одра-<br>стања. Посебна пажња биће посвећена циклусу песама „Још нам само але фале” јер је он<br>повод поновног сагледавања Човека као Другог у односу на дете – одраслост још једном<br>одликује неразумевање разлика и одсуство емпатије према угроженима.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/966 КУЛТУРА ЧИТАЊА НА ДЕЧЈЕМ ОДЕЉЕЊУ ЛЕСКОВАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ 2024-06-02T07:27:24+02:00 Весна Р. Илић vesnailic0212@gmail.com <p>Овај рад говори о култури читања која се негује на Дечјем одељењу Народне<br>библиотеке „Радоје Домановић” у Лесковцу, чији су корисници деца од најмлађег узра-<br>ста до ученика осмог разреда основних школа. У раду су приказани статистички подаци<br>преузети из локалне електронске базе података COBISS.SR – Кооперативни онлајн библи-<br>ографски систем и сервиси, за период од 2018. до 2022. године, који показују укупан број<br>активних чланова, размењених и приновљених публикација и наслова на Дечјем одељењу,<br>као и то који су наслови били најчитанији у наведеном периоду. Описане су активности,<br>радионице и манифестације за децу и младе које подстичу на читање; наводе се публи-<br>кације које се најчешће читају и обрађују на радионицама; описане су и неке од активно-<br>сти Библиотеке: традиционална манифестација „Добро дошли, прваци!”, Фестивал дечјег<br>стваралаштва „Уметник из школске клупе”, литерарне, ликовне и Мејкерс спејс радиони-<br>це и активност „Библиотекари читају за најмлађе”. Све наведене активности организују<br>се у сврху популаризације књижевности за децу и представљају неке од начина како ле-<br>сковачка Библиотека учествује у процесу развијања културе читања код деце и младих.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/950 АНТИТЕТИЧКО КЛАТНО КЊИЖЕВНОСТИ 2024-06-02T07:06:07+02:00 Снежана М. Милосављевић Милић snezana.milosavljevic.milic@filfak.ni.ac.rs <p>(Јелена Арсенијевић Митрић, Дијалектика антрополошког песимизма и оптимизма,<br>Крагујевац: Филолошко–уметнички факултет, 2023)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/952 ИЗНАД И НАКОН МАГЛИ: ДРАГИША ВАСИЋ 2024-06-02T07:09:07+02:00 Милица В. Ћуковић tiskicvet38@gmail.com <p>(Драгиша Васић: век црвених магли, уредници Драган Хамовић и Недељка Бјелановић,<br>Институт за књижевност и уметност, Београд, Музеј рудничко-таковског краја, Горњи<br>Милановац, 2023)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/953 НОВИ ПРИЛОГ РАСТКОЛОГИЈИ 2024-06-02T07:10:27+02:00 Снежана М. Милосављевић Милић snezana.milosavljevic.milic@filfak.ni.ac.rs <p>(Александрa Матић, Растко Петровић у огледалу искони – прилози расткологији,<br>Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, 2023)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/954 АНЂЕОСКА СРЕДИНА 2024-06-02T07:11:42+02:00 Лазар Букумировић bukumiroviclazar63@gmail.com <p>(Анђели у књижевности, ур. Милан Громовић, Филозофски факултет, Издаваштво<br>„Битије“, Нови Сад, 2023)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/955 ЗБОРНИК РАДОВА У ЧАСТ АКАДЕМИКА СТАНИШЕ ТУТЊЕВИЋА 2024-06-02T07:12:53+02:00 Јелена Г. Рељић jelena.reljic@live.com <p>(Ради свога разговора. Зборник радова у част академика Станише Тутњевића, уредили<br>др Саша Шмуља и др Андреја Марић, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци,<br>Академија наука и умјетности Републике Српске и Институт за књижевност и уметност у<br>Београду, 2023, 646 страна)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/956 О ЗБОРНИКУ ПОЕТИКА СВЕТИСЛАВА МАНДИЋА 2024-06-02T07:14:14+02:00 Јелена Д. Раца jelena.raca@student.flf.unibl.org <p>(Поетика Светислава Мандића, уредио Милан Громовић, Нови Сад: Филозофски<br>факултет Универзитета у Новом Саду, 2023, 462 стране)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/957 ЗАВЕШТАЈНА ПЕСНИЧКА КЊИГА АЦА ШОПОВА 2024-06-02T07:15:23+02:00 Иван С. Антоновски i.antonovski@gmail.com <p>(Ацо Шопов, Дрво на брегу, прир. и прев. Данијела Костадиновић, Библ. Код, Књ. Прва,<br>Ниш: Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2024)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/958 НОВА СТИЛИСТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА: ПРИКАЗ КЊИГЕ ПОЕТИЗМИ И ПРОЗАИЗМИ МИЛКЕ НИКОЛИЋ 2024-06-02T07:16:31+02:00 Арсеније М. Сретковић arsenije.sretkovic@filum.kg.ac.rs <p>(Поетизми и прозаизми, Андрићев институт, Андрићград, 2022. год., 374 стр.)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/959 КА КВАЛИТЕТНИЈОЈ НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА: ПРИКАЗ УЏБЕНИКА ДА ЛИ ЈЕ ВАШ ЧАС НЕМИ ФИЛМ? ПРОФ. ДР ЈЕЛЕНЕ РЕДЛИ 2024-06-02T07:17:44+02:00 Александар М. Новаковић aleksandar.novakovic@filfak.ni.ac.rs <p>(Редли, Јелена. Да ли је Ваш час неми филм?. Нови Сад: Филозофски факултет, 2023)</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/967 EMMA TENNANT’S TESS: HARDY’S CANONICAL NOVEL FROM A FEMALE REVISIONIST PERSPECTIVE 2024-06-02T07:28:40+02:00 Nataša V. Ninčetović natasa.nincetovic@pr.ac.rs <p>Depending on the perspective, Emma Tennant’s Tess (1993) can be interpreted as a<br>neo-Victorian, postmodernist, and revisionist novel. This paper is aimed at analyzing Tess from<br>the aspect of revisionism. By offering a familiar story from a female perspective and combining<br>it with an imaginative biography of Hardy’s life and a polemic account of the history of women’s<br>oppression, the narrator intends to challenge the well-known past and rewrite it. The Victorian<br>era is represented as “the last great age of punishment for women”, but such representation is<br>extended to Thomas Hardy. By presenting unknown facts that portray the writer in a negative<br>context, the narrator intends to “shake” our understanding of the allegedly well-known past and<br>break into history. The novel implies that the Victorian age was even bleaker than it is usually<br>thought of, but this vision is extended to the present, which is arguably represented in an even<br>grimmer light. By pointing to the patterns visible both in the past and the present, the narrator’s<br>purpose is to highlight the timeless, universal topics that permeate all the literary and historical<br>periods, such as the oppression of women. As suggested by the novel, the only way to end the<br>tradition of women’s subordination and punishment is to allow women to tell their own stories.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/968 ПРОЦЕС РОМАНЕСКНОГ ОБЛИКОВАЊА ФИГУРЕ УМЕТНИКА – ОД (АУТО)БИОГРАФСКОГ ДО АУТОРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОГ У РОМАНУ ЈАН НЕПОМУЦКИ 2024-06-02T07:29:56+02:00 Сара З. Арва sara.arva@fil.bg.ac.rs <p>Циљ истраживања јесте да представи процес обликовања фигуре уметника –<br>музичара, али и писца – Јана Непомуцког, у истоименом роману чији садржај представља<br>рукопис насловног јунака. Јан Непомуцки настаје на основу (ауто)биографског, докумен-<br>тарног предлошка, и упућује на чешког музичара Емила Хајека, оца списатељице Јаре Риб-<br>никар. Ауторка у мемоарској прози експлицитно указује на сопствени литерарни проседе<br>и белешке из живота које су транспоноване и преобликоване у књижевном тексту. У про-<br>цесу конституисања средишњег лика, међутим, роман се удаљава од веристичке подлоге<br>и примиче дискурсу романа о уметнику (нем. Künstlerroman). Дело отуд предочава поста-<br>јање уметника, његово стасавање, као и артистичку самоспознају, што су неизоставни<br>елементи овог књижевног жанра. У средишту тумачења је начин на који се од почетног<br>(ауто)биографског импулса дело остварује кроз аутореференцијални наратив, метатекст<br>– онај који, према теоретичарки Линди Хачион, приповеда о себи самом. У истраживању<br>ћемо пратити процес развоја уметника Непомуцког, његова интроспективна превирања,<br>меланхолична расположења, али и (само)спознајна опажања, чије се крајње исходиште<br>огледа управо у блоховском рођењу дела – стварању књижевног текста.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/969 ПРОЦЕС ИНТЕГРАЦИЈЕ РОМАНЕСКНОГ ДЕШАВАЊА И ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ НОВЕЛИСТИЧКОГ ДОГАЂАЈА У УСПЕЊУ И СУНОВРАТУ ИКАРА ГУБЕЛКИЈАНА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА 2024-06-02T07:32:26+02:00 Јована С. Анђелковић jovana.andjelkovic@filum.kg.ac.rs <p>Фокусни моменат овог истраживања претпоставља изналажење сегмената<br>Пекићевог дела Успење и суноврат Икара Губелкијана, у којима се осећа потенцијал<br>процеса трансгресије и хибридизације појединачних жанровских облика. Како је, у<br>неким интервјуима, аутор ово дело назвао новелом, иницијални истраживачки покрет<br>усмерен је ка детектовању и анализи начина на који су новелистичке особености<br>тематизованог догађаја дезинтегрисане процесима интегрисања других, особито<br>романескних, жанровских тенденција. Однос жанрова сагледаваће се кроз призму<br>напетог и континуираног саодношења стварности и имагинације, а посредством<br>уочавања процеса брисања границе која их диференцира. Када се аналитички приступи<br>начину на који се новелистички догађај гради на подлози митске теме, ово истраживање<br>ће даље бити окренуто ка изналажењу жанровске подлоге на којој се темеље романескни<br>пасажи присутни у делу, а који своје присуство потврђују и у тенденцијама књижевне<br>критике да се оно жанровски детерминише и као кратки роман, односно, као прелазни<br>жанр између новеле и романа. Управо ће се у том домену анализе отворити хоризонт<br>за увиђање различитих поступака романсирања новеле, мита, исповести. Све ове<br>истраживачке тенденције побуђене су идеолошко-друштвеном условљеношћу Пекићевог<br>дела и одговором на њу, који се заснива на процесима умногостручавања, хибридизације<br>и превазилажења задатих матрица и међа како у егзистенцијалном смислу, тако и у<br>литерарној, овде Пекићевој, пракси.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/970 ПОТРАГА ЗА ХУМАНИЗМОМ: ИСТРАЖИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА И ПРИ- ПАДНОСТИ У СПИСИМА АМИНА МАЛУФА 2024-06-02T07:33:52+02:00 Анастасија Б. Горгиев Стојановић anastasija.gorgiev@gmail.com Михаило В. Стојановић nema@gmail.com <p>Овај рад настоји да истражи концепт хуманизма у делима Убилачки идентитети<br>и Поремећеност света аутора Амина Малуфа. У својим есејима, Малуф подробно прави<br>разлику између појма идентитета и припадности, те сматра да је идентитет само један,<br>да га доживљавамо као целину, за разлику од припадности којих можемо да поседујемо<br>неколико: припадност раси, нацији, религији, итд. Аутор полази од претпоставке да је<br>идентитет динамичан процес који се обликује и преображава током читавог живота, кроз<br>вишеструке припадности појединца, и као такав, није инхерентан људској природи. У раду<br>ћемо се користити теоријом процесног идентитета који је поставила Глинис Брејквел, као<br>и теоријом о културном идентитету Стјуарта Хола, како бисмо пружили свеобухватно<br>разумевање формирања идентитета као одговора на друштвене и политичке промене.<br>Полазећи од историјског развоја хуманизма и принципа универзалности Ханса Јонаса,<br>рад настоји да одговори на питање на који начин идентитети могу бити мање „убилачки”и<br>да ли хуманистичка перспектива може да искорени овакав начин увреженог мишљења.<br>Циљ овог рада јесте да се кроз објашњење појмова идентитета, припадности и хуманизма<br>покаже потенцијал хуманистичког приступа и да се прихвати аутентично и отворено<br>разумевање себе и Другог.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/971 GOING UP THAT RIVER: WATER SYMBOLISM IN CONRAD’S HEART OF DARKNESS 2024-06-02T07:35:39+02:00 Danica N. Igrutinović danica.igrutinovic@fmk.edu.rs <p>This paper seeks to interpret the foundational Modernist novella Heart of Darkness<br>by Joseph Conrad through a set of ideas existing in and arguably creating Modernism as it is<br>known: the mythology of water as the fundamental but fickle fluid Other subsisting at the basic<br>level of the world and giving life to it while constantly needing to be controlled and tamed by a<br>superior civilizing force, which is a mesmerizing narrative that lends itself all too easily to colonialist<br>abuses. This mythology of water has at its core the story of katabasis/nekyia, a symbolic<br>night journey over water deriving from ancient imaginaries, leading into Hell and back. The<br>journey begins with exile from the rational, stable civilized world, and descent into the irrational,<br>chaotic, watery depths of the unconscious and prime matter. In this underwater Hades or Hell,<br>the hero is confronted with the watery beast that is the basis of carnal life at whose hands he suffers<br>a symbolic death, which leads to a rebirth. The beast is often a guardian of precious life-giving<br>treasure, and the victorious hero is allowed to take the spoils with him back to the surface.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/972 THE LIVING CITY: CULTURE, TRANSFORMATION, AND THE URBAN ENVIRONMENT IN N. K. JEMISIN’S THE CITY WE BECAME 2024-06-02T07:36:54+02:00 Aleksandra Z. Stojanović aleksandra.stojanovic@filum.kg.ac.rs <p>The paper examines the process of urban transformation in N. K. Jemisin’s novel, The<br>City We Became. Through a close reading of the novel, the paper analyzes Jemisin’s portrayal of<br>New York as a dynamic and constantly evolving entity that undergoes profound transformations<br>throughout the narrative. Jemisin’s work offers a powerful and imaginative vision for how cities<br>can be understood and represented in literature and beyond. The complex social, economic,<br>and political forces actively shape cities are emphasized by presenting the city as a living and<br>breathing character. The city will be viewed through Henri Lefebvre’s theory of the production of<br>space, Edward Soja’s notion of postmetropolis, and Sharon Zukin’s conceptualization of the life<br>and death of cities. Jemisin’s use of magical realism, intertextuality, and metaphorical language<br>contribute to her vision of the city as a vibrant and multifaceted character that challenges and<br>subverts dominant narratives surrounding race, gender, power, and urban inequality. By exploring<br>the interplay between culture, urban theory, and literature, this paper offers a comprehensive<br>and innovative perspective on the city and its ongoing transformation in the contemporary<br>world.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/973 FROM RENEGADE TO SACRED KING: HOW THE ENDING OF APOCALYPSE NOW WAS FILMED 2024-06-02T07:39:01+02:00 Sergej L. Macura sergej.macura@fil.bg.ac.rs <p>The paper discusses the process of filming the last section of Apocalypse Now (1979)<br>directed by Francis Ford Coppola, with emphasis on major differences between the 1969 and<br>1975 scripts and the film itself, within the New Hollywood auteur context. Instead of ending in<br>a macho manner with a devastating battle, the film features more fundamental anthropological<br>patterns. Willard plays a more important role than Marlow in Conrad’s novel Heart of Darkness,<br>Kurtz is more convincing and eloquent and towers as a titanic figure of the “sacred king”<br>from Frazer’s The Golden Bough. In the long process of shooting the final sequence, the director<br>allowed Marlon Brando and Martin Sheen to improvise and thus bring the film plot to the essential<br>ritual of sacrificing the king for the benefit of his people. The paper draws on film stills<br>to demonstrate the techniques of film composition with an immediate pictorial meaning which<br>surpass even the atmosphere of the novel.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/974 ОГЊЕНА ВУЧИЦА ИЗМЕЂУ КРЕИРАЊА И ДЕСТРУКЦИЈЕ: ТРАНСФОРМАЦИЈА ФИГУРЕ ВУЧИЦЕ У ВУЧЈОЈ СОЛИ ВАСКА ПОПЕ 2024-06-02T07:40:44+02:00 Милица Б. Мојсиловић milica.mojsilovic@filum.kg.ac.rs Милица А. Кандић nema@gmail.com <p>Испевавши Вучју со, Васко Попа изградио је тотемистички, вучји пантеон,<br>чији су зачетници Хроми вук и Огњена вучица. Њихова божанска, прародитељска улога<br>опредмећена је кроз остваривање периодичних сусрета, на граници ове и оне стране неба,<br>чиме је обезбеђивана обновљивост целокупног живог света. Песнички циклус Огњена ву-<br>чица, коме је у раду посвећено највише пажње, тематизује митолошку визију вучице као<br>Велике мајке, од које све происходи и унутар које се све враћа. У Попиној вучици сажели<br>су се фрагменти неколиких симболичких представа, па се стога она сагледава као врхов-<br>но божанство специфичног животињског пантеона које преузима функцију матријарха<br>и истовремено се пројављује као отелотворење саме природе. Циљ рада јесте маркирање<br>физичких и симболичких трансформација које доживљава Огњена вучица кроз пет песа-<br>ма истоименог циклуса: од настанка света до есхатона.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/975 ДИНАМИЧКИ ПРОЦЕСИ У ТЕОРИЈИ ЕМОЦИЈА 2024-06-02T07:42:20+02:00 Aнастасија С. Филиповић anastasijafilipovic@yahoo.com <p>У овом раду намеравам да прикажем теорију динамичких система и њену при-<br>мену и значај у теорији емоција. Теорија динамичких система преузета је из математике и<br>своју примену је нашла у филозофији духа и филозофији психологије. Динамички модел<br>емоција представља физички систем чији су сви делови повезани и који се континуи-<br>рано мења током времена. Теорије емоција које негују утеловљени приступ, према мом<br>мишљењу, пружају најадекватније објашњење феномена емоција. Оне, као базу своје ана-<br>лизе, узимају управо динамички модел емоција. Односе емоција са телом и спољашњом<br>околином утеловљени приступ емоцијама види као динамичке процесе који се мењају и<br>прилагођавају током времена. Предност оваквог приступа емоцијама је у томе што он на<br>адекватан начин приказује њихову двоструку природу, и феноменолошку и биолошку,<br>док, такође, чува једноставност самог објашњења.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/976 ПРОЦЕС ОПАЖАЊА У САВРЕМЕНОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ПЕРЦЕПЦИЈЕ: ДВЕ ВЕРЗИЈЕ НАИВНОГ РЕАЛИЗМA 2024-06-02T07:43:35+02:00 Александар Д. Драшковић adraskovic47@gmail.com <p>Наивни реализам је становиште у филозофији перцепције које има за циљ<br>да објасни процес формирања перцептивног искуства. Према наивним реалистима,<br>уопштено гледано, перцептивно искуство је одређено објектима независним од ума које<br>субјект опажа. Другим речима, перцептивно искуство се треба објашњавати у терминима<br>релација и узрочних процеса који се одвијају између субјекта и објекта који он опажа.<br>Сматрам да је унутар наивног реализма могуће разликовати два приступа која ћу<br>називати модерном и класичном верзијом. Циљ овог рада је да се поменуте две верзије<br>представе, анализирају и упореде. Класична верзија се одликује истицањем значаја везе<br>између наивног реализма и дисјунктивизма - становишта које следи из наивног реализма<br>и према којем постоји радикална и суштинска разлика између, са једне стране, веридичких<br>искустава и халуцинација и илузија са друге стране. Такође, класични реалисти доста<br>пажње посвећују покушајима да се оповргну аргументи који наивни реализам критикују из<br>перспективе феномена илузија и халуцинација. Модерни реалисти поричу претпоставку<br>о јакој вези између реализма и дисјунктивизма. Њихов примарни циљ јесте да објасне<br>сам процес чулног опажања, феноменологију перцептивног искуства и на крају природу<br>процеса чулног сазнања уопште. За разлику од класичних реалиста, модерни реалисти<br>тврде да су „грешке“ у опажању попут илузија и халуцинација ускладиве са основним<br>претпоставкама наивног реализма. На крају рада ћу настојати да покажем због чега<br>сматрам да је модерна верзија наивног реализма прихватљивија алтернатива од класичне<br>верзије.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/977 ПРОЦЕС УМЕТНИЧКОГ ОБЛИКОВАЊА МОДЕРНОГ ТРАГИЧНОГ ЈУНАКА У ПРИПОВЕЦИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА 2024-06-02T07:45:27+02:00 Биљана С. Солеша solasabilja@gmail.com <p>У овом раду се, на основу естетичких ставова о трагичном у књижевности,<br>интерпретацијом одабраних дела, истражује процес трансформације трагичног јунака,<br>од антике до модерних времена и његово обликовање ван драмске форме, у приповеци.<br>У уводном делу дат је сажети осврт на дефиницију и редефиницију трагичног јунака и<br>преглед филозофских и књижевно-научних разматрања од антике до савременог доба.<br>Теоријско-методолошки оквир чине ставови Аристотела, Ф. Хегела, Ф. Шелинга, А. Шо-<br>пенхауера, Ф. Ничеа, Н. Фраја, те савремених истраживача К. Козака, Е. Пула, Ј. Борјева.<br>У средишњем делу, анализирају се главни ликови приповедака П. Кочића „Кроз мећаву“,<br>С. Матавуља „Пилипенда“, Р. Домановића „Идеалиста“, Л. Лазаревића „Ветар“. Утврђује се<br>присуство трагичних елемената својствених трагичним јунацима антике и особина које<br>их приближавају модерном трагичном јунаку. У завршном делу закључујемо да су српски<br>реалисти у процесу формирања трагичног јунака своје епохе, успели да одговоре есте-<br>тичким захтевима трагичног у форми приповетке. Циљ рада је да на конкретним приме-<br>рима покаже процес формирања модерног трагичног јунака у српској књижевности, чије<br>обликовање захтева примену сложенијих наративних поступака, којима се уједно указује<br>и на процес превазилажења захтева реалистичке поетике и појаву модерних тенденција у<br>српској приповедној прози.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/978 LEARNING TO WORK WITH AI IN DIGITAL MEDIA COPYWRITING (DMC): A CASE STUDY ON INTRODUCING CHATGPT TO CORPORATE CONTENT CREATION 2024-06-02T07:46:41+02:00 Aleksandar P. Kavgić kavgic@ff.uns.ac.rs <p>The introduction of ChatGPT in late 2022 resulted in a paradigm shift within digital<br>media copywriting as a growing form of contemporary media, whereby artificial intelligence<br>(AI) has become an indispensable tool in content creation. This case study investigates the process<br>of introducing ChatGPT, a large language model, to corporate content creation and examines<br>its impact on human copywriters and their changing scope of work by means of measuring<br>the time logged for content creation and by a qualitative investigation of edits of the content draft<br>prepared by ChatGPT, as well as by means of interviewing the editors and authors. The study<br>was conducted in a corporate environment, with clearly defined voice and tone guidelines, where<br>ChatGPT was used to generate social media posts and blogs. The results of this case study show<br>that ChatGPT significantly reduced the time and effort required for copywriting, allowing copywriters<br>to focus on higher-level tasks such as fine-tuning the message, setting the proper voice<br>and tone, and coming up with better hooks. Additionally, ChatGPT generated content that was<br>found to be, on the whole, of similar or better quality to that produced by human copywriters,<br>demonstrating the potential of AI to augment human capabilities in content creation. As the<br>use of AI in content creation continues to expand, this study can serve as a baseline for further<br>investigations. Finally, it includes possible directions for copywriters’ and students’ up-skilling<br>efforts that enable them to work effectively with ChatGPT and similar AI tools.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/979 MAĐARSKA REČENICA KROZ PRIZMU KULTURE SJEĆANJA 2024-06-02T07:47:55+02:00 Lidija D. Vojinović lidijavojinovic123@gmail.com <p>Cilj ovog rada je analiza i potpunije osvjetljavanje koncepta kulture sjećanja, odnosno<br>načina njegove realizacije u romanu Mađarska rečenica Andreja Nikolaidisa, a sa ciljem potpunijeg<br>razumijevanja značenja teksta koji funkcioniše kao mjesto sjećanja i pamćenja prošlosti.<br>Istraživanje uticaja nostalgičnog sjećanja na sudbinu protagoniste romana, koji usljed rata bježi<br>iz Sarajeva u Crnu Goru, realizovano je na temelju Asmanove (Assmann) teorije. Ona predstavlja<br>značajno interpretativno polazište u prepoznavanju načina djelovanja individualnog sjećanja<br>pojedinca, koje se istovremeno transponuje i kao pamćenje kolektiva, te njegovih posljedica<br>po psihičko stanje junaka. Oblikujući naraciju tako da se u njoj udvajaju sjećanja junaka i pripovjedača<br>autor usložnjava semantičku ravan teksta, pri čemu uočavamo više temporalnih tačaka<br>koje su usmjerene prema prošlosti, a povezuje ih priča o njemačkom Jevrejinu i izbjeglici Valteru<br>Benjaminu (Walter Benjamin), kao i njegovom izgubljenom rukopisu koji se rekonstruiše. Svijet<br>destabilizovan ratnim dešavanjima, melanholija i opsesija sjećanjem, usmjeravaju nas prema kritičkoj<br>spoznaji prošlosti i pokušaju njenog prevazilaženja, odnosno nastojanja da se kroz proces<br>pamćenja suočimo sa prošlošću, izlazeći pročišćeni i oslobođeni njenih negativnih posljedica po<br>život u sadašnjosti.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/980 ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СИНОНИМА У ЈАПАНСКОМ ЈЕЗИКУ НА ПРИМЕРУ РЕЧИ 過程 /KATEI/ И 工程 /KOUTEI/ СА ЗНАЧЕЊЕМ „ПРОЦЕС“ – УПОТРЕБА КОРПУСА У НАСТАВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА 2024-06-02T07:49:08+02:00 Дивна М. Тричковић divna.trickovic@gmail.com <p>Велики број синонима у јапанском језику, који се разликују функционално и<br>колокацијски, представља посебан проблем студентима јапанологије у Србији на средњем<br>и вишем нивоу учења. Један од разлога за то је непостојање одговарајућих речника<br>на српском језику, али и недовољно посвећивања пажње том питању у уџбеницима<br>јапанског језика. С друге стране, уколико, рецимо, потражимо преводни еквивалент<br>енглеске речи „процес“ („process“) у јапанским онлајн речницимa, као резултат добићемо<br>речи: 過程 /katei/, 工程 /koutei/, 処理 /shori/, 手順 /tejun/, プロセス /purosesu/ и др, између<br>којих је тешко направити дистинкцију чак и ако је, у циљу илустрације њихове употребе,<br>понуђено неколико реченичних или примера колокација. Из тог разлога смо у наставу<br>јапанског језика увели употребу онлajн алата Националног института за јапански<br>језик и лингвистику који омогућава студентима да самостално спроведу лексиколошка<br>истраживања на паровима речи сличног значења. У овом раду представићемо начин на<br>који се овај интернет алат примењује ради утврђивања разлике у употреби и значењу<br>јапанских речи 過程 /katei/ и 工程 /koutei/ („процес“). Дати алат нуди пуно информација,<br>као на пример о великој разлици (од чак 4,4 пута) у фреквенцији употребе речи 過程<br>/katei/ у односу на реч 工程 /koutei/, што нам, уз остале податке, говори о томе да је прва<br>реч ширег семантичког потенцијала и домена примене, док је друга углавном везана за<br>процесе стварања и производње. Примена ове методe омогућава студентима дубинску<br>обраду информацијa о речима, чиме долазе до њиховог бољег разумевања, што је основ<br>за правилно усвајање и употребу.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/981 SINTAKSIČKO-SEMANTIČKE ODLIKE POPREDLOŽENIH PREDLOŠKOPADEŽNIH KONSTRUKCIJA SA SPACIJALNIM ZNAČENJEM U JEZIKU CRNOGORSKE DNEVNE ŠTAMPE I MEDIJSKIH PORTALA 2024-06-02T07:51:18+02:00 Nevena S. Tomić-Brkuljan nevenab@ucg.ac.me <p>Broj popredloženih predloško-padežnih konstrukcija (za koje se koristi još i termin<br>predloški izrazi) neprestalno se povećava u savremenom crnogorskom jeziku, a posebno u njegovom<br>publicističkom stilu. Konverzija ove vrste tumači se kao rezultat uticaja stranih jezika i<br>potrebe za preciziranjem misli. U radu smo izdvojili i opisali imeničke predloške izraze u oblasti,<br>u osnovi, u domenu, na polju, u okviru, u sklopu i na nivou, koji u konstrukciji sa imenicom u<br>genitivu u medijskim tekstovima referišu kategoriju spacijalnosti na apstraktnom planu, te i one<br>koje, takođe u spoju sa genitivnim oblikom, služe za određenje konkretnih prostornih odnosa:<br>na području, na prostoru, na teritoriji, u blizini, u sredini, u centru. Cilj je bio da se pomoću metoda<br>analize i sinteze opiše sintaksa i semantika ovakvih konstrukcija, te da se kroz komparativni<br>pristup prouči priroda njihovog odnosa sa drugim konkurentnim predloškim sredstvima.Zaključeno<br>je da analizirane jedinice posjeduju široke i relativno ujednačene mogućnosti na planu<br>značenja i funkcija, te da su u istraživačkoj građi češće one forme koje vrše pozicioniranje u<br>okviru apstraktno shvaćenog prostora zbog čega nije očekivana njihova isključivo spacijalizovana<br>priroda. Bez obzira na adverbijalnu ili adnominalnu funkciju, zajednička karakteristika ovih<br>popredloženih konstrukcija je obilježje neposrednog prostornog statuiranja i neograničavanja<br>lokalizatora, te mogućnost semantičke transpozicije tek na unutarkategorijalnom nivou. Dvije<br>spacijalne potkategorije (apstraktno i konkretno shvaćeni prostor) često mijenjaju semantičke<br>uloge, pa se predloškim izrazom sa osnovnim značenjem konkretnog prostora konstituiše apstraktni<br>spacijalni plan i obrnuto. Popredložene predloško-padežne konstrukcije sa mjesnim<br>značenjem sinonimične su samo u pojedinim slučajevima sa primarnim predlozima i rjeđe sa<br>drugim složenim predlozima, dok se češće bilježi njihova međusobna korelacija (npr. na teritoriji<br>/ na prostoru / na području) uslovljena pretežno identičnom semantikom imenice u osnovi<br>izvedenog predloga.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/982 ПРОЦЕС ДЕСАУТОМАТИЗАЦИЈЕ ПАРЕМИЈА ПОСРЕДСТВОМ ЕКСТЕРНИХ МОДИФИКАЦИЈА У НОВИНСКОМ ДИСКУРСУ ШПАНСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА 2024-06-02T07:52:47+02:00 Маша З. Петровић Гујаничић masa.gujanicic@filum.kg.ac.rs <p>Предмет анализе овог рада представљају паремије употребљене у канонском<br>облику у новинском дискурсу шпанског и српског језика код којих се уочава процес деса-<br>утоматизације посредством тзв. екстерних модификација. Анализа је вршена на корпусу<br>који обухвата 292 различите паремије у шпанском језику и 330 различитих паремија у<br>српском језику. Све паремије ексцерпиране су из дигиталних издања и са информативних<br>портала на територији Шпаније и Србије, а коришћене публикације обухватају период од<br>2001. до 2020. године. Анализом је уочено да код екстерних модификација истовремено<br>долази до активације глобалног значења паремије и независног, дословног значења једног<br>или више конституената који улазе у њен састав и обратно. Наведене прагматичке транс-<br>формације могу се проценити само уколико се анализирају у оквиру конкретног контек-<br>ста у коме су употребљене. У датој паремиолошкој игри између дословног и пренесеног<br>значења не долази готово ни до каквих промена у самом облику паремиолошке формуле,<br>већ се те промене огледају искључиво у њеном садржају који заправо служи као основа<br>за ову језичку игру. Наведена врста модификација се у новинским текстовима најчешће<br>среће у форми где аутор новинског текста најпре употребљава одређену паремију у њеном<br>канонском облику, а непосредно потом следи и понављање једног или више елемената<br>који улазе у њен састав, било да се дати елемент(и) понавља(ју) у идентичном или у нешто<br>измењеном облику.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/983 ПОЈМОВНА ПРЕСЛИКАВАЊА ИЗМЕЂУ МАШИНЕ И ТЕЛА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 2024-06-02T07:54:04+02:00 Смиљана М. Игрутиновић smiljana.igrutinovic@gmail.com Невена Б. Банковић nema@gmail.com <p>Теорија појмовне метафоре заснива се на метафоричком пресликавању између<br>изворног и циљног домена. Неодвојиви део теорије појмовне метафоре је идеја да су пој-<br>мовне метафоре утемељене у телесном искуству, а као најбољи пример искуствено уте-<br>мељених метафоричких пресликавања наводи се наше тело. Циљ рада је проналажење<br>метафоричких пресликавања између машине и тела у српском језику. Истражена су два<br>техничка двојезична речника, груписани су метафорички термини, идентификована су<br>појмовна пресликавања и појмовне метафоре су формулисане и анализиране. Резултати<br>показују да су поједини делови машина на српском језику добили назив по деловима тела,<br>не само људског већ и животињског и биљног, што се објашњава појмом утеловљености у<br>когнитивној лингвистици. Друге метафоре које се односе на машине и њихове делове ан-<br>тропоцентричне су управо због њихове директне везе са активностима које су својствене<br>човеку. Осим тога, показано је да постоји различит ниво метафоричности код уочених<br>метафора. Пресликавања уочена у техничким речницима у сагласју су са претходним ра-<br>довима из теорије о појмовној метафори у којима се истраживало постојање појмовне<br>метафоре у језику науке. Стога је још једном показано да метафора има важно место у<br>научном језику и научној мисли, тј. још једном је показано да метафора није само ствар<br>језика већ и когниције, мишљења, знања и сазнања.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/984 ГРАМАТИКАЛИЗАЦИЈА СУБОРДИНАТОРА УКОЛИКО У ТОКУ 19. ВЕКА НА ПРИМЕРУ ТЕКСТОВА АДМИНИСТРАТИВНО-ПРАВНОГ СТИЛА 2024-06-02T07:55:48+02:00 Јелена М. Павловић Јовановић jeca.pavlovic.krusevac88@gmail.com Наташа А. Спасић nema@gmail.com <p>Према поставкама о граматикализацији субординатора и зависних клауза у<br>историјској синтакси пратимо граматикализацију условних клауза уведених везником<br>уколико у току 19. века на примеру текстова административно-правног стила. Савремена<br>граматичка литература третира везник уколико као везник условних реченица који се<br>јавља у свим функционалним стиловима, у трима позицијама у реченици. Релевантне<br>граматике 19. и почетка 20. века не бележе овај везник. Почетна хипотеза јесте да је условна<br>клауза са везником уколико граматикализована у току 19. века. Да бисмо ово проверили,<br>консултовали смо административно-правне текстове из 19. и с почетка 20. века. Утврдили<br>смо да је исходишна структура ове конструкције количинска и пропорционална реченица<br>уведена спојем у колико (понекад с корелативом у толико). Исходишна конструкција<br>била је везана за постпозицију. Процес граматикализације, који је трајао током 19. века,<br>обухватао је реанализу везника (у толико – утолико), промену семантике целе клаузе,<br>што је временом довело и до њене слободне дистрибуције. Теоријске импликације рада<br>односе се на то да се процес граматикализације у историјској синтакси не посматра само<br>на нивоу граматикализације везника, већ се узима у обзир клауза у целини, што се односи<br>и на промену њене семантике и на њену дистрибуцију.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/985 ДЕТЕРМИНАЦИЈА СУБЈЕКАТСКЕ ИМЕНИЦЕ У РЕЧЕНИЦАМА НА ПОЧЕТКУ ТЕКСТА: АНАЛИЗА НА КОРПУСУ НАРОДНИХ БАЈКИ 2024-06-02T07:57:02+02:00 Љубица З. Ђурић ljubica.djuric@fil.bg.ac.rs <p>У раду се испитује детерминација субјекатске именице лексемама један, неки<br>или некакав, односно одсуство детерминације у реченицама које се јављају на почетку<br>наративног текста на српском језику. Сагледава се корелација између детерминације и реда<br>речи у три типа реченица: реченице с канонским редом речи, у којима субјекат претходи<br>предикату (С+П), оне у којима је ситуација обрнута — предикат претходи субјекту (П+С),<br>и егзистенцијалне реченице с глаголом бити или живети у крњем перфекту који претходи<br>граматичком субјекту у номинативу. Испитивање се врши на корпусу састављеном од<br>почетних реченица 338 народних бајки: Вукових бајки (1853. и 1870), бајки браће Грим<br>(превод с немачког из 1979) и Афанасјевљевих бајки (превод с руског из 1982). Анализа<br>корпуса показује да је детерминација фреквентнија у егзистенцијалним реченицама него<br>у другим типовима реченица, као и да је лексема један фреквентнији детерминатор од<br>лексема неки или некакав.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/986 THE ROLE OF TRANSLATION STUDIES IN GERMAN LANGUAGE AND LITERATURE STUDIES 2024-06-02T07:58:13+02:00 Nikoleta M. Momčilović nikoleta.momcilovic@filfak.ni.ac.rs Marija M. Stanojević Veselinović nikoleta.momcilovic@filfak.ni.ac.rs <p>The aim of this research is to examine students’ attitudes and experiences regarding<br>translation classes in German language and literature studies. This quantitative and qualitative<br>research was conducted on the basis of a questionnaire with third-year students who, as part of<br>the compulsory course Modern German Language 5, attended translation classes in the winter<br>semester, with two classes a week. The results of the conducted questionnaire represent an overview<br>of the current status and role of translation studies in the classes of German as a foreign<br>language in the German language and literature studies department at the Faculty of Philosophy<br>of the University of Niš. The results of the research indicate to what extent translation studies<br>affects the process of learning German as a foreign language and how translation teaching can<br>be improved in order for students to acquire linguistic and translation competence. In addition<br>to the practical significance of the research for translation classes, the work also has a theoretical<br>significance, since various approaches and theories in the teaching of translation are presented<br>that thematize translational categories (also areas of linguistics) such as lexicon, semantics,<br>pragmatics, etc. and the means by which the process and product of translation are described<br>or reflected. Many aspects of translation (understanding, intention, communication, mediation,<br>communication, etc.) are reflected and intertwined in the attitudes of the students.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/888 ПОЛИТИЧКА (РЕ)КАПИТУЛАЦИЈА – ФЕЉТОНИ РАДОЈА ДОМАНОВИЋА 2024-06-01T16:22:41+02:00 Александар С. Пејчић sasa.pejcic@yahoo.com <p>У раду се из структурално-поетичког, генеалошког и културолошког угла анали-<br>зирају фељтони Радоја Домановића објављивани после Мајског преврата у часопису Стра-<br>дија (1904–1905). У уводном делу студије расправља се о поетичким и жанровским одлика-<br>ма српског фељтона с почетка 20. века и указује на најзначајније ствараоце. Посебна пажња<br>се посвећује наративним елементима фељтона (статус приповедача, анегдота, приче из жи-<br>вота, приче као илустрација става, мишљења, приче у функцији политичког обрачуна са<br>неистомишљеницима). Рад се бави ширим избором различитих тема фељтона, при чему је<br>нагласак на оне друштвено-политичке. Разматрају се промене Домановићевог политичког<br>ангажмана, изазване разочараношћу у нови режим када се он више бави свакодневним<br>проблемима грађанства и менталитетским наопакостима.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/889 ПОБЕДА „АУТСАЈДЕРА“ И ШОКИРАНОСТ „ШАМПИОНА“: ФЕНОМЕН СВРГАВАЊА ДОМИНАНТНЕ ВРСТЕ КРОЗ ЕВОЛУЦИЈУ У РАНОЈ НАУЧНОФАНТАСТИЧНОЈ ПРОЗИ Х. Џ. ВЕЛСА 2024-06-01T16:24:25+02:00 Горан. Ј. Петровић goran.petrovitch@outlook.com <p>Овај рад се бави свргавањем доминантних и успоном недоминантних врста у<br>борби за опстанак као репетитивним феноменом кроз еволуцију у раној научнофанта-<br>стичној прози Х. Џ. Велса. Рад проучава пет Велсових раних књижевноуметничких дела –<br>четири приче („Једна визија прошлости“, „Прича из каменог доба“, „Морски разбојници“,<br>„Царство мрава“) и један роман (Рат светова) – и пружа хронолошки приказ предметног<br>феномена, приказ који се састоји из три дела: од пада мезозојских рептила и успона си-<br>сара, преко пада крупних месождерних сисара и успона човека, до пада људске врсте и<br>успона неких других неантропоидних врста. Рад се темељи на идеји да је Велс свој рани<br>фикционални опус темељио на дарвинистичком, ателеолошком и неантропоцентричном<br>еволуционизму, а не на ономе ламаркистичком, телеолошком и антропоцентричном. Ау-<br>тор рада такође борбу доминантних и недоминантних врста за опстанак у природи по-<br>сматра у аналогији са надметањем „шампиона“ и „аутсајдера“ у спорту.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/890 СЛИКА, ИКОНА И СКУЛПТУРА БОГОРОДИЦЕ У ПЕСМАМА ИВАНА В. ЛАЛИЋА 2024-06-01T16:25:48+02:00 Ана Д. Козић anakozic92@gmail.com <p>Рад тумачи мотив Богогоридичине слике, иконе и скулптуре у четири песме<br>Ивана В. Лалића: „Фра Анђелико слика Благовестиˮ, „Кunsthistoriches Museumˮ, „Ша-<br>пат Јована Дамаскинаˮ, и „Пиетаˮ. Богородица има повлашћено место у поетском све-<br>ту Ивана В. Лалића, а начин на који је представљена у наведеним песмама зависиће од<br>медијума уметничког израза тј. од тога да ли је њено присуство дозвано посредством<br>слике, иконе или скулптуре. У зависности од тога обликује се различита представа Бо-<br>городице и покрећу различите теме – тема уметничког стварања и односа између умет-<br>ника и уметничког дела („Фра Анђелико слика Благовестиˮ), проблем рецепције умет-<br>ничког дела („Кunsthistoriches Museumˮ), однос између молитве и поезије („Шапат Јована<br>Дамаскинаˮ), екфрастична својства уметности и тема мајчинске љубави („Пиетаˮ). Ин-<br>термедијалности мотива доприноси чињеница да су све наведене представе Богородице<br>присутне у још једном уметничком изразу – у поезији. Кроз изабране текстове рад стога<br>још једном истиче интертекстуалност, интеркултуралност и интермедијалност Лалиће-<br>вог поетског израза.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/891 ХРОНОТОП, ПРОСТОР КУЛТУРЕ И(ЛИ) СВЕТИ ПРОСТОР: РАЗУМЕВАЊЕ ВИЗАНТИЈЕ У ВИЗАНТИЈСКОМ ЦИКЛУСУ ИВАНА В. ЛАЛИЋА 2024-06-01T16:28:25+02:00 Тамара Г. Бабић tamara.babic.fil@gmail.com <p>У раду се испитује како се идеја Византије обликује у песмама Ивана В. Лалића<br>из збирке О делима љубави или Византија. Лалићева Византија се ситуира у три различи-<br>та просторно-временска теоријска концепта, чиме се проблем напоредо испитује из три<br>угла. Полази се од најопштијег, Бахтиновог термина, хронотопа, при чему се испитује у<br>којој мери га песнички концепт Византије у поменутој збирци изневерава. Пажња се за-<br>тим посвећује оним слојевима културе и традиције који творе идеју о Византији као про-<br>стору културе. У завршном одељку дискутује се о могућностима разумевања Византије<br>као светог простора у песништву Ивана В. Лалића. Циљ рада јесте да допринесе ближем<br>разумевању Лалићевог византинизма и понуди нове оквире за његово будуће тумачење.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/892 РАДМИЛА ПЕТРОВИЋ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ И КУЛТУРИ 2024-06-01T16:29:54+02:00 Јелена С. Младеновић jelena.mladenovic@filfak.ni.ac.rs <p>Појава збирке Моја мама зна шта се дешава у градовима (2020) Радмиле Петро-<br>вић издвојила се као посебан догађај у српској поезији, али и у српској култури савреме-<br>ног доба. У овом раду бавићемо се пре свега новом концепцијом песничког субјекта, суб-<br>верзивном естетиком и поетиком заснованом на активирању проблема рода и културно<br>условљених модела понашања. Ангажовани дискурс Радмиле Петровић који демитологи-<br>зује патријархалне концепте додатно је проговорио о двоструко маргинализованој групи<br>жена, сексуално и социјално-географски, те се кроз ову књигу о неприпадању и до краја<br>нереализованој идентификацији, отворило више кључних проблемских подручја унутар<br>доминантне културе, родних образаца, али и савремене поезије. Циљ рада је да укажемо<br>на неколико феномена. Најпре на велику популарност ауторке и њене књиге упркос по-<br>дељеним реакцијама, потом на њену рецепцију у књижевној критици, као и на основне<br>поетичке и естетске карактеристике у односу на доминантне праксе и моделе у савреме-<br>ној српској поезији. На крају, осврнућемо се на њену улогу у културној стварности нашег<br>доба и поднебља, као и на однос према патријархалном вредносном поретку.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/893 РЕЦЕПЦИЈА АНДРИЋЕВОГ ДЕЛА У СТВАРАЛАШТВУ БОРИВОЈА ЈЕВТИЋА 2024-06-01T16:31:05+02:00 Мирјана Д. Бојанић Ћирковић mirjana.bojanic.cirkovic@filfak.ni.ac.rs <p>У односу на експлицитније аналогије између дела Ива Андрића и Боривоја Јев-<br>тића, присутних у погледу њиховог историјског периода, регионалног простора, књижев-<br>ноисторијског раздобља, па и делом политичког деловања у „Младој Босниˮ, овај рад се<br>усмерава ка теми која је у исти мах важна у стваралачком, нарочито књиженокритич-<br>ком домену Јевтићевог стваралаштва, и опседантна у укупном деловању Боривоја Јевти-<br>ћа – писца, новинара, уредника, режисера, културног ангажованог посленика. Тумачећи<br>Јевтићеву грађу о Андрићевом делу – белешке, записе, огледе, не заобилазећи наведене<br>контексте Јевтићевог посезања за Андрићем и његовим делом, можемо боље разумети<br>Јевтићев књижевнокритички метод. Истраживање показује да се схема Јевтићевих крат-<br>ких осврта кроз друштвенополитички и књижевноисторијски контекст „јављањаˮ писца,<br>кратак преглед његовог књижевног развоја, сажет преглед рецепције његовог ствара-<br>лаштва, експликацију његових типичних и специфичних поетичких црта, усмерење ка<br>најзначајнијем делу и експлицитно вредновање естетске вредности датог дела и укупног<br>стваралаштва, као и указивање на допринос поднебљу на којем се као писац обликовао и<br>коме се као стваралац обраћа, у белешкама о Андрићу додатно усложњава (постаје ком-<br>плетнија), али и мења у смеру структуралистичко-наратолошког правца.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/894 ГРАД(ОВИ) У ЛИРСКИМ ЗАПИСИМА МИЛОСАВА ТЕШИЋА 2024-06-01T16:32:52+02:00 Милица Б. Мојсиловић milica.mojsilovic@filum.kg.ac.rs <p>Основна намера рада јесте сагледавање симптоматичног саодношења лирског<br>субјекта и града на примеру лирских записа Са станишта брезових дедова Милосава<br>Тешића. Град је у поменутом делу представљен као антипод завичају, па је иницијално<br>означен као негативан ентитет. Лирски субјект настоји да кроз повратак природи свог<br>родног краја оснажи своје аутентично постојање, које је у градском окружењу угрожено.<br>Међутим, унутар структуре лирских записа могуће је уочити формирање још једног, са-<br>свим другачије конципираног града.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/895 БЛАЖЕ КОНЕСКИ – НОВА ЧИТАЊА У СРПСКОЈ НАУЦИ О КЊИЖЕВНОСТИ 2024-06-01T16:34:09+02:00 Данијела Д. Костадиновић danijela.kostadinovic@filfak.ni.ac.rs <p>Kњижевно и научно дело Блажа Конеског је од самих почетака изазивало па-<br>жњу српске научне јавности. О стваралаштву Конеског написан је завидан број студија,<br>огледа, чланака и монографских публикација. У уводном делу рада најпре се осврћемо на<br>претходна читања поетског, приповедачког и есејистичког опуса Конеског која су отво-<br>рила могућност за нова истраживања у генолошком, наратолошком, методичком, ин-<br>тертекстуалном, књижевнотеоријском, књижевноисторијском, књижевнокритичком и<br>компаративном кључу. Према новијим читањима његовог дела усмерена су испитивања у<br>средишњем делу рада са циљем да се проучи критичка рецепција у актуелном културном<br>и књижевном времену.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/896 „КУЛТУРНА ПИСМА” ЧЕДОМИЉА МИЈАТОВИЋА И ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА: ОД ПУТНИЧКЕ ЕПИСТОЛОГРАФИЈЕ КА ПУТОПИСНОJ РЕПОРТАЖИ 2024-06-01T16:35:51+02:00 Александар М. Костадиновић aleksandar.kostadinovic@pr.ac.rs <p>Главни предмет нашег проучавања су чланци Чедомиља Мијатовића („Писмо<br>из Лондона”) и Владана Ђорђевића („Једна ноћ у Атинама”), публиковани у последњем<br>годишту часописа Отаџбина (1892). Према замисли уредништва Отаџбине, очекивало<br>се да „културна писма” буду стални прилози сарадника који бораве у иностранству, као<br>„периодични извештаји о главнијим и значајнијим цртама” духовног/културног покрета<br>код разних европских народа. Са становишта историјске поетике путописа, посебно су<br>занимљиви трансформациони процеси на морфолошком плану, тј. преобликовање мо-<br>дела путничког писма у онај тип путописне репортаже која ће у српској књижевности<br>остварити доминацију тек у периоду између два светска рата. С обзиром на то да је реч о<br>непроученим, па и незапаженим текстовима двојице значајних српских писаца XIX века,<br>остварени аналитички увиди омогућили би прецизирање и кориговање формираних<br>књижевноисторијских судова, као и ближе одређење идеолошке тачке гледишта са које се<br>моделује слика страног света у њиховој путописној прози.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/897 POJAM BOR HESOVSKA PRIČA (Povodom 80 godina Maštarija) 2024-06-01T16:37:22+02:00 Dejan D. Milutinović dejan.milutinovic@filfak.ni.ac.rs <p>U ovom radu1 izdvajaju se prepoznatljiva svojstva borhesovske priče. Posredstvom studije<br>slučaja analiziraju se poetička svojstva Borhesovih priča na nivou povesti, pripovesti i teksta.<br>Nivo povesti sagledan je na osnovu strukturne zastupljenosti aktanata narativne sintakse i podeljen<br>u četiri tipa: akterske (težište na akteru), detektivske (težište na događajima), hronotopske i minus<br>povesti (težište na nekom nefabularnom elementu). Pojam ogledala navodi se kao dominantni<br>princip strukturne organizacije akterskih povesti, dok su priče detektivskih povesti ostvarene na<br>organizacionom načelu lavirinta. Borhesove priče hronotopskih povesti predstavljaju „putopise”<br>metafizičkim i oniričkim predelima. Minus povesti potcrtavaju činjenicu da su sve priče u povesnom<br>smislu izrazito difuzne jer obuhvataju različite tipove povesti. Na nivou pripovedanja kao karakteristična<br>svojstva izdvajaju se enciklopedijski diskurs i komentar, dok tekstualni nivo upućuje<br>na palemsističku organizaciju. U zaključku se navodi da je ono što predstavlja distiktivna svojstva<br>borhesovske priče prevashodno vezano za dekompovanje tradicionalnih (realističkih) povesnih i<br>pripovednih modela posredstvom istoriografskog (enciklopedijskog) diskursa radi upućivanja na<br>metafizičke/transcedentne domene – univerzalna pitanja o sopstvu (identitetu, sudbini), vremenu<br>(prolaznosti) i gnoseologiji.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/898 ФИЛОСОФИЈА ЉУБАВИ У ШАНСОНИ 2024-06-01T16:38:43+02:00 Нермин С. Вучељ nermin.vucelj@filfak.ni.ac.rs <p>У овом раду се аналитички разматрају максиме о љубави које се могу извести из<br>шансоне, на основу чега се нуди известан преглед поимања природе љубавног осећања у<br>класицима популарне француске музике. Кроз петнаест тематски репрезетативних, а овде<br>анализираних, музичких нумера систематизује се шансоњерска ауторефлексија о љубави<br>као таквој. Овим истраживањем се настоје образложити поставке да шансона представља<br>сусрет поезије и философије, као спој лепоте и мудрости, и да музичка снага и стиховна<br>дубина чине популарну француску песму мудром и поучном – што значи философском, и<br>лепом и заводљивом – што је њена естетска раван. Истраживање се ослања на стручне ра-<br>дове и студије у којима се популарна француска песма аналитички рашчлањује на мисао,<br>осећање и певање, као саставне чиниоце њене метафизичке драматургије, захваљујући<br>којој се класична шансона може уврстити у књижевно-философско стваралаштво.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/899 L’IMAGE DE LA SERBIE DANS L’USAGE DU MONDE DE NICOLAS BOUVIER 2024-06-01T16:40:20+02:00 Nikola R. Bjelić nikola.bjelic@filfak.ni.ac.rs <p>Dans son célèbre récit de voyage L’Usage du monde, publié pour la première fois chez<br>Droz à Genève en 1963, dix ans après l’aventure vécue, Nicolas Bouvier nous livre, entre autres,<br>ses souvenirs de la Serbie et des Balkans. Le voyage que Bouvier entreprend en compagnie de<br>son ami Thierry Vernet commence en juin 1953 et finit en décembre 1954 ; il les conduit de Genève<br>à la Passe de Khyber, située à la frontière de l’Afghanistan et du Pakistan. Mais, en réalité,<br>le voyage commence à Travnik, qui se trouve aujourd’hui en Bosnie-Herzégovine et appartenait<br>alors à la Yougoslavie. L’avant-propos et le premier chapitre de ce récit viatique sont consacrés<br>aux différentes étapes dans les Balkans, plus précisément en Serbie, en Macédoine, en Grèce et<br>en Turquie. En Serbie, les deux voyageurs ont visité Belgrade, Bačka (partie de la Voïvodine),<br>Kragujevac, avant de rejoindre la Macédoine via Niš et Priština.<br>Le but de notre article est d’essayer de montrer comment l’écrivain a ravivé la mémoire<br>dans son récit et reconstruit son voyage à bord d’une minuscule Fiat 500 Topolino. En utilisant<br>la méthode comparative et imagologique, nous analyserons l’image de la Serbie de l’après-guerre<br>qu’il dépeint dans son livre. Nous porterons une attention particulière à sa présentation du<br>temps, des lieux, de la musique, des moeurs et surtout des gens que Nicolas Bouvier a rencontrés.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/900 LA FIGURE DE LA MÈRE DANS LES CHRONIQUES FAMILIALES DE MARGUERITE YOURCENAR ET DE LUAN STAROVA 2024-06-01T16:42:02+02:00 Elisaveta Popovska e.popovska@flf.ukim.edu.mk <p>Cette communication se veut complémentaire à notre étude précédemment publiée,<br>traitant de la figure du père dans les chroniques familiales de Marguerite Yourcenar et de Luan<br>Starova. Elle adoptera la même méthodologie comparative et examinera les représentations littéraires<br>des deux mères dans ce qu’elles ont de semblable et de divergent. Notre analyse aura pour<br>toile de fond une différence majeure, originelle et déterminante – la mère de Yourcenar appartenait<br>à la bourgeoisie aisée belge tandis que la mère de Starova venait d’un milieu traditionnel et<br>patriarcal albanais. Elle traitera également de la similitude, tout aussi déterminante pour l’évolution<br>affective et intellectuelle de ces deux femmes – restées orphelines de mère depuis leur petite<br>enfance, elles ont connu des « mères de substitution », des femmes de nationalité étrangère qui<br>ont exercé une forte influence sur leurs formations. Ces figures féminines constituaient ce qu’on<br>peut définir comme « la liaison germanique » pour la mère de Yourcenar et « la liaison italienne »<br>pour la mère de Starova. Ces lignes de ressemblance et de divergence s’entrecoupent avec des positionnements<br>romanesques divers que prennent les deux écrivains dans la présentation de leurs<br>mères respectives et que cette étude tentera d’élucider: positionnement onomastique (les noms<br>que les auteurs utilisent pour désigner leurs mères) ; positionnement chronologique (la retour<br>en arrière dans l’évocation de leurs ascendances maternelles) ; positionnement documentaire (la<br>façon dont ils se servent de « la poétique de la trace » pour conjecturer historiquement, par de<br>véridiques dates et personnes, les événements et les personnages dans leurs romans).</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/901 ТЕАТАР И СТВАРНОСТ: РАНИ ПОЕТИЧКИ СТАВОВИ ПЕТЕРА ХАНДКЕА У КОМАДУ ПСОВАЊЕ ПУБЛИКЕ 2024-06-01T16:43:26+02:00 Александра М. Лазић-Гавриловић aleksandra.lg0503@gmail.com <p>У раду се разматрају рани поетички ставови Петера Хандкеа које је нобеловац<br>изложио у својим есејима насталим током 60-их година и њихова актуализација у говор-<br>ном комаду Псовање публике. Ово провокативно драмско остварење одсликава Хандкеову<br>критику позоришног наслеђа, али и побуну против употребе устаљених језичких образа-<br>ца, који, како тврди писац, неминовно искривљују стварност и својим сугестивним дело-<br>вањем појединцу одузимају способност критичког промишљања. Хандке у раним есејима<br>упућује низ замерки на рачун савремене књижевности, а своју драматургију заснива на<br>опозицији са Бертолтом Брехтом; док је Брехт, поборник марксистичке идеологије ношен<br>револуционарним тежњама, сматрао да је путем позоришта могуће мењати политичку<br>реалност, Хандке, који припада млађој генерацији стваралаца, не дели то уверење. Њега у<br>књижевности не занима ни „превладавање прошлости“ нити критика друштвено-поли-<br>тичке стварности. Он, за разлику од Брехта, трага за иновативном методом, како би пре-<br>дочиосубјективни доживљај отуђења и егзистенцијалну проблематику у модерном добу,<br>које је уједно и доба хиперпродукције и засићења на књижевној и позоришној сцени.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/902 „POLITIKA STILA“ KERIL ČERČIL: KRITIKA KAPITALIZMA I NEOLIBERALNOG FEMINIZMA NA PRIMJERU DRAME FEN (1983) 2024-06-01T16:44:50+02:00 Svjetlana R. Ognjenović svjetlana.ognjenovic@ffuis.edu.ba <p>Drama Fen nastala je nakon drame Top djevojke, koja važi za najpoznatiju feminističku<br>dramu Keril Čerčil i tematski je nadopunjuje. Dok u prethodnoj drami Keril Čerčil prikazuje<br>žene na vrhu društvene ljestvice, u ovoj drami ona se bavi isključivo ženama koje se nalaze na<br>društvenom dnu. Ovo je drama o ženama koje nisu predmet pažnje ni feministkinja, a ni tzv.<br>Novih ljevičara, čiji je pokret smišljen da bi diskvalifikovao prvobitnu marksističku Ljevicu, i<br>koje su prepuštene isključivo vlastitim nastojanjima da prežive dan. Da bi prikazala isprazne<br>i teške živote ovih žena zaglibljenih u baruštinama istočne Engleske, Keril Čerčil kombinuje<br>mnogobrojne pozorišne tehnike čija raznovrsnost ovu dramu čini jedinstvenom. Tako autorka<br>njenim uobičajnim strategijama epskog teatra pridodaje tehnike eksperimentalnog teatra,<br>kao i nove dokumentarističke tehnike usavršene tokom saradnje sa pozorišnom trupom Joint<br>Stock Company. Brehtova tipologija i efekat otuđenja samo su neke of tehnika kojima je autorka<br>uspjela da istorizuje pojave o kojima piše i ukaže gledaocima na kontinuiranu zloupotrebu moći<br>i podjarmljivanje širokih narodnih masa od strane kapitalističkih tiranina. S druge strane, njeno<br>insistiranje na emocionalnom angažmanu i empatiji ukazuje da samo sprega emocije i razumijevanja<br>može dovesti do toliko željene revolucionarne promjene u zapadnom društvu. Pored kritike<br>kapitalizma i cjelokupne zapadne ideologije moći i eksploatacije, u ovoj drami Keril Čerčil<br>takođe aludira na nedovoljnosti i nedostatke liberalnog feminizma koji ona suštinski tumači kao<br>ideološku podkategoriju patrijarhalno-kapitalističkog sistema.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/903 THE HEROINE’S JOURNEY IN ANGELA CARTER’S THE BLOO DY CHAMBER AND OT HER STORIES 2024-06-01T16:46:21+02:00 Tamara D. Stošić tamara.stosic97@protonmail.com <p>Over the past decades, cis-women have obtained opportunities to demonstrate their<br>skills and voice their opinion in what had predominantly been male-dominated settings, establishing<br>that there is no such environment unbefitting of their presence. However, this development<br>in gender equality carries the question whether people of all genders are conditioned to<br>change their innermost self in order to feel welcomed in Western societies which are predicated<br>on masculine principles. In The Heroine’s Journey: Woman’s Quest for Wholeness Maureen Murdock<br>utilizes Jungian archetypes to examine the methods in which collective and one’s individual<br>femininity keeps being suppressed in favor of traditionally established masculine traits. Outlining<br>each stage of the heroine’s journey, a psychoanalytic model of her own making, Murdock<br>asserts that each individual must strike the balance between masculinity and femininity within<br>themselves in order to complete their own, and others’, quest for wholeness. Considering that in<br>The Bloody Chamber Angela Carter transforms masculine-driven fairy-tales into those celebrating<br>the aforementioned quest for balance, the purpose of the paper is to provide a detailed examination<br>of how Carter’s anthology follows the heroine’s journey. The paper establishes that each<br>story corresponds to a stage in the heroine’s mythic quest, and that Murdock’s interpretation of<br>Jungian archetypes echoes the character arcs of Carter’s heroes and heroines.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/905 СИМБОЛИКА СВЕТЛОСТИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ XIII И XIV ВЕКА (ДОМЕНТИЈАНОВО И ТЕОДОСИЈЕВО ЖИТИЈЕ СВЕТОГ САВЕ И КРАЉЕВСКА ЖИТИЈА АРХИЕПИСКОПА ДАНИЛА ДРУГОГ: ЖИТИЈЕ ЦАРА УРОША, ЖИТИЈЕ КРАЉА ДРАГУТИНА, ЖИТИЈЕ КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ И ЖИТИЈЕ КРАЉА МИЛУТИНА) 2024-06-01T18:25:19+02:00 Сара Р. Јекић sara.jekic@pr.ac.rs <p>Предмет рада усмерен je на стваралачку делатност три најзначајнија српска<br>средњовековна писца, која су стварала и својим делом повезивала XIII и XIV век, а то<br>су: јеромонах Доментијан, Теодосије Хиландарац и архиепископ Данило Други. Наш циљ<br>је да у делима поменуте тројице, сем дословног навођења цитата из Светог писма, ра-<br>светлимо учесталост коришћења светлосних симбола и појаснимо њихово присуство и<br>значај навођењем конкретних примера. Због тога ћемо у поменутим делима, компара-<br>тивном методом, методом пажљивог читања и методом плурализма, настојати да препо-<br>знамо тражене симболе светлости (неприступне, вечне, праведне, истините, бесконачне,<br>многоразумне, небеске и пресветле), прецизније - симболе Сунца, звезда, Данице, анђела<br>(херувима и серафима), зраке (богоразумне), сванућа, свеће, огња, седмосветлих небеса<br>и очију (златозарних, срдачних, ((бого)умних), али и њихове антиподе – симболе таме,<br>мрака, сумрака, огња (злонесрећног), помрачења, слепоће и слепила, затим осуду матери-<br>јалног света и свега што је пролазно, али и лепоту учења о вечном животу.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/906 РЕЦЕПЦИЈА ЗАНЕМАРЕНЕ СВЕТОСТИ: КУЛТ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ У СРПСКОЈ ЦРКВЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ XIII – XV ВЕКА 2024-06-01T18:27:00+02:00 Милош Н. Павловић m.pavlovic-16744@filfak.ni.ac.rs <p>Будући да један број питања која су отворена проучавањем светитељског култа<br>краља Стефана Првовенчаног нису до данас у потпуности решена, ми смо у овом раду<br>кренули од уверења да је потребно истражити рецепцију његовог светитељског култа у<br>делима српске црквене књижевности од XIII до XV века. У раду су најпре сагледани доса-<br>дашњи научни резултати који су дотакли један део ове тематике. Потом је истраживање<br>заокружено на осталим изворима који до сада нису били предмет научног испитивања,<br>односно тема је обухваћена у континуитету српске средњовековне литературе. На поједи-<br>ним местима понуђена су нова тумачења. У раду се показује, на основу анализе изворних<br>података, да је култ светог краља Стефана Првовенчаног у српској црквеној књижевности<br>изграђиван само у Доментијановом Житију Светога Саве. Код Теодосија Хиландарца,<br>Стефан Првовенчани је доживљаван као светитељ, али није књижевно стваран његов<br>култ. Каснији аутори краља Стефан Првовенчаног нису доживљавали као светитеља.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/907 ЈУЖНА СРБИЈА У ПУТОПИСИМА ДУБРОВЧАНИНА СПИРЕ КАЛИКА 2024-06-01T18:28:25+02:00 Александра С. Стошић aleksandrastosicd@gmail.com <p>У раду се говори о путописним белешкама Из Београда у Солун и Скопље с Бео-<br>градским певачким друштвом заборављеног Дубровчанина Спире Калика. Посебан осврт<br>рада је на доживљају данашње Јужне Србије и градова које је том приликом Калик по-<br>сетио. Уз реалистични приказ тек ослобођених српских крајева од Турака, својствен за<br>путопис као књижевну врсту, дата је и лирска нота која нас повезује са карактером аутора<br>Спире Калика, заборављене и скрајнуте личности која је оставила видљиве трагове на<br>пољу српске културе.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/908 THE RELATIONSHIP OF LUDOVIK PASKVALIĆ TOWARD LITERARY CONTEMPORARIES IN KOTOR IN THE 16TH CENTURY 2024-06-01T18:31:22+02:00 Ane A. Ferri ane.ferri@gmail.com <p>The topic of this paper explores the relationship between Ludovik Paskvalić (1500<br>- 1551), the poet from the Bay of Kotor and his literary contemporaries: Kamil Drago, Đorđe<br>and Marjan Bizanti, Ivan Bon Boliris and the brothers Buća. Previous scientific studies have not<br>been analyzing these friendships from a literary aspect, making this topic relevant and under-researched.<br>A comprehensive insight into the mutual influences of literary creators who marked<br>the cultural climate of Kotor during the 16th century indicates the importance of social ties,<br>literary role models and mutual inspiration, illuminating the dynamic and inspiring atmosphere<br>that shaped the literature of that period. Also, the chronicling style of writing that is recognizable<br>by the poet Paskvalić, left significant testimonies about the life and work of his contemporaries.<br>The intention of this paper is to complete the existing knowledge about this critical aspect of<br>Paskvalić’s life and creativity with the help of comparative, research and literary-historical methods,<br>i.e. to provide a deeper understanding of the relationship between the circle of Renaissance<br>writers from Kotor, which Paskvalić preserved from oblivion in with his verses.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/909 ЗНАКОВИ У ДРВЕТУ (Митолошка симболика дрвета у збирци Дрво на брегу Аца Шопова) 2024-06-01T18:32:42+02:00 Милена М. Хелета milenastankovic1705@hotmail.com <p>У овом раду бавимо се митолошком симболиком централног мотива Шоповље-<br>ве збирке ― дрвом на брегу. Слику дрвета најпре доводимо у везу са прастаром архетип-<br>ском представом о Космичком дрвету, која се још у праиндоевропској митологији узима<br>као симбол регенаративне моћи Универзума. Такође, позивамо се на Елијадеова митоло-<br>шка, психолошка и религијска тумачења, која митологему Космичког дрвета повезују са<br>човековом „носталгијом за Рајем” и потребом да превазиђе сопствена ограничења и сла-<br>бости. У средишту збирке Дрво на брегу, препознајемо космогонијски мит о поновном ро-<br>ђењу кроз свети чин уграђивања жртве, који је Фрејзер ставио у центар свих митологија<br>древног света (тзв. златна грана). Мотив болесног тела тумачимо као ритуално-магијски<br>чин лустрације првобитног човека, који Дрвету живота треба да донесе моћ поновног<br>васкрсења. Како долази до митолошке метаморфозе тела/песника у дрво, збирку тумачи-<br>мо као „метафизичку побуну” и „метафизичку револуцију” (Ками) песника за другачији<br>положај Човека и Света пред лицем немилосрдних божанстава.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/910 НАРАТИВНО-ПСИХОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА АНДРЕАСА САМА: О МЕЛАНХОЛИЈИ ЈА-ПРИПОВЕДАЧА У РОМАНУ БАШТА, ПЕПЕО ДАНИЛА КИША 2024-06-01T18:33:55+02:00 Марија С. Пантовић mpantovic@np.ac.rs <p>У раду се разматра меланхоличност која се појављује на различитим семантич-<br>ким нивоима Кишовог романа Башта, пепео. Значењско средиште односи се на мелан-<br>холију Андреаса Сама и нераскидиву везу према оцу/мајци. Значењска парадигма про-<br>ширује се, додатно, интензивним присуством мајке и одсутним присуством фигуре оца,<br>те је циљ рада да покаже како меланхолија функционише у текстуалним и психолошким<br>празнинама ја-приповедача и приповедача. Методолошка заснованост на анализи деча-<br>ковог карактера, кроз патолошки страх, омогућава да се проговором о сопству, проговара<br>о другости и обратно.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/911 МОДЕРНИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ И ПАРИЗ КАО МЕТРОПОЛА У ПРИПОВЕЦИ У СЕНЦИ СЛАВЕ МИЛАНА КАШАНИНА 2024-06-01T18:35:11+02:00 Павле З. Зељић pavle.zeljic2@gmail.com <p>Рад се бави приповетком Милана Кашанина У сенци славе, издатој у истоименој<br>збирци из 1961. године. Основни фокус рада је смештање приповетке у контекст поле-<br>мика наше културне историје у току прве половине 20. века, а у нешто мањој мери и на<br>разматрању положаја приповетке у оквиру наше књижевне историје, будући да спада у<br>Кашанинова дела која су слабије проучена. Самим тим, и поетичке и наратолошке од-<br>лике приповетке у ужем смислу биће разматране у контексту репрезентације друштве-<br>них односа у поменутом временском периоду. Три су основне тематске окоснице које се у<br>делу идентификују: 1) репрезентација модерног велеграда (Париза), 2) супротност између<br>стране и националне културе, и 3) опозиција између малограђанског и интелектуалног<br>сталежа у српском грађанском друштву раног 20. века. Са друге стране, у приповеци је,<br>као што је случај са бројним другим делима Милана Кашанина, приметна и поетизација<br>аутобиографских црта, услед чега овај рад расветљава барем један њихов део присутан у<br>приповеци „У сенци славе“, у којој је аутобиографски аспект слабије проучен.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/912 GOOD MOANING ! THE HUMOROUS ALTERATIONS AND TRANSLATION MECHANISMS IN THE LINES OF ‘ALLO ‘ALLO!’S OFFICER CRABTREE 2024-06-01T18:36:42+02:00 Dejan Pavlović dejan.pavlovic@filfak.ni.ac.rs <p>Officer Crabtree is a memorable character from the British sitcom ‘Allo ‘Allo!, characterized<br>by his pseudo-English speech. The ways in which his language deviates from the standard<br>English bring about a very humorous effect. This paper introduces the main tenets of the<br>incongruity theory and the main types of wordplay through which Crabtree’s speech is delivered,<br>before defining the relevant morphological and morphosyntactic shifts which dominate his lines<br>in the series. Next, the paper collects all of his original lines from the show, analyzes them for<br>different morphological changes and classifies them accordingly, while the Serbian translation of<br>his lines is also taken into account and analyzed for further morphological and morphosyntactic<br>shifts. Additionally, the direct translation mechanisms from English to Serbian are analyzed and<br>classified as well. The results are first expressed in terms of percentage, and then compared between<br>the two languages, with the aim to discover which of the presented alterations dominate<br>in creating the comical effect for the audience.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/913 DER MAGISCHE REALISMUS ALS GEDANKENGUT DER POSTMODERNE 2024-06-01T18:38:21+02:00 Maja D. Antić maja.antic@filfak.ni.ac.rs <p>Nach mehr als hundert Jahren seit der Schöpfung des Begriffs des Magischen Realismus<br>(1923) scheint es, dass dieser Terminus immer noch inkohärent definiert ist und unterschiedlichsten<br>Interpretationen unterliegt, weshalb der Magische Realismus auf dem europäischen<br>Kontinent nie den Status einer literarischen Richtung erlangt hat, sondern als Erzählstil,<br>narrative Technik oder ästhetische Kategorie bezeichnet wird, d. h. als eine besondere Weltanschauung.<br>Gleichwohl wurde das Konzept unter verschiedenen Aspekten und in Bezug auf<br>verwandte literarische Erscheinungen wie fantastische Literatur, traditioneller Realismus und<br>Science-Fiction betrachtet. In der Literaturtheorie und Literaturkritik wird der Magische Realismus<br>immer häufiger mit der Postmoderne verknüpft. Vor dem Hintergrund, dass dieses Bezugsverhältnis<br>im wissenschaftlichen Diskurs bisher ohne detaillierte Analyse geblieben ist, ist es<br>das Ziel des vorliegenden Beitrags zu untersuchen, ob und inwieweit das Konzept des Magischen<br>Realismus mit der Poetik der Postmoderne übereinstimmt. Aufgrund des betonten Prinzips der<br>ontologischen Grenzenüberschreitung und der Relativierung der Realitätsvorlagen ist das erwartete<br>Ergebnis ein Verständnis des Magischen Realismus als Gedankengut der Postmoderne.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/914 МОДЕЛ КУЛТУРНЕ ЕКОЛОГИЈЕ ХУБЕРТА ЦАПФА И МОГУЋНОСТИ ЊЕГОВЕ ПРИМЕНЕ НА ЧИТАЊЕ КЊИЖЕВНИХ ТЕКСТОВА 2024-06-01T18:39:55+02:00 Милица Б. Пасула milica.pasula@ff.uns.ac.rs <p>Екокритичка мисао доживљава експанзију у области науке о књижевности то-<br>ком последњих неколико деценија. Развијајући се у више школа и праваца ова, изворно<br>англосаксонска теорија, почиње да добија на значају и у континенталном делу Европе, где<br>се, у првом реду захваљујући англистима и американистима, оснивају истраживачки цен-<br>три за проучавање књижевности, културе и екологије. Уз њих, јављају се и нове теорије<br>које проширују досадашња знања и отварају нове видике екокритичког приступа. Једна<br>од поменутих савремених теорија јесте и културна екологија, која се посебно истиче на<br>немачком говорном подручју. У раду ће бити приказан модел културне екологије књижев-<br>ности немачког американисте Хуберта Цапфа са акцентом на његовом тријадном систему,<br>који представља комбинацију три међусобно повезана дискурса: културно-критичког ме-<br>тадискурса, имагинтивног контрадискурса и реинтегративног интердискурса. Циљ рада<br>је да се укаже на предности читања књижевних текстова кроз призму овог модела, као и<br>на вишеструке могућности његове примене при интерпретацији књижевних дела.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/915 LA BEAUTÉ ET LA VERTU DANS LES CONTES DE JEANNE-MARIE LEPRINCE DE BEAUMONT : UN MIROIR À TROIS REFLETS 2024-06-01T18:41:17+02:00 Nebojša S. Vlaškalić nebojsa.vlaskalic@ff.uns.ac.rs <p>Particulièrement connue pour sa version du conte La Belle et La Bête, Jeanne-Marie<br>Leprince de Beaumont (1711-1780) est autrice de nombreuses oeuvres éducatives écrites spécialement<br>pour les enfants et adolescents, ce qui témoigne de son rôle important dans le panorama<br>historique de la littérature d’enfance et de jeunesse en France. Il s’agit dans cet article d’examiner<br>les motifs de beauté et de vertu, étroitement liés au motif du miroir (au sens propre et au sens<br>figuré – de l’objet à la métaphore) dans les contes de Madame Leprince de Beaumont. C’est ainsi<br>que ce travail analyse l’aspect moralisateur et didactique particulier des contes de l’écrivaine et<br>pédagogue française des Lumières, dont le but n’est pas seulement d’émerveiller, mais d’instruire.<br>Cette contribution porte sur les contes du Magasin des enfants (1756) qui, à travers leurs morales<br>et thèmes abordés, peuvent être considérés comme un miroir à trois reflets : le reflet extérieur (la<br>beauté et la laideur des héros), le reflet intérieur (la vertu et l’esprit des personnages) et le reflet<br>de la société de l’époque.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/916 LA LANGUE ET LA CULTURE FRANÇAISES DANS LA PRESSE MACÉDONIENNE 2024-06-01T18:42:36+02:00 Irina A. Babamova irina_babamova@yahoo.com Snežana Ž. Petrova nema@gmail.com <p>Suite à la situation complexe de l’apprentissage du français durant ces dernières décennies<br>en République de Macédoine du Nord, nous nous proposons d’étudier la présence du<br>français dans le système éducatif macédonien (à travers une analyse des parutions médiatiques<br>dans la presse écrite, s’étalant globalement de 1970 à 2007) afin de rendre compte des tendances<br>qui accompagnaient cette présence du français et de son apprentissage ainsi que de l’importance<br>conférée à l’acquisition des langues étrangères par la société macédonienne au cours de cette<br>période de près d’un demi-siècle. Notre hypothèse est que la presse en tant que média écrit était<br>tout à fait en mesure de donner une image concrète de l’état d’esprit de la société macédonienne<br>et plus particulièrement des milieux scientifiques et culturels lorsqu’il s’agissait de l’apprentissage<br>des langues étrangères et de leur maîtrise. Cette recherche s’ajoute à une étude antérieure sur l’enseignement<br>du français en République de Macédoine, entreprise par les auteures Irina Babamova<br>et Snežana Petrova et publiée en 2016 (BABAMOVA&amp;PETROVA, 2016).</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/917 ЧОВЕК СА КАРТИЦАМА, ИЗРАЖАВАЛАЦ ВРЕМЕНА: МОСКОВСКИ КОНЦЕПТУАЛИСТА ЛАВ РУБИНШТАЈН 2024-06-01T18:44:35+02:00 Велимир М. Илић velimir.ilic@filfak.ni.ac.rs <p>Рад представља осврт на стваралаштво Лава Рубинштајна и написан је поводом<br>трагичне смрти аутора, која је наступила као последица саобраћајне несреће 14. јануара<br>2024. године у Москви. Након кратког прегледа основних постулата поетике московског<br>концептуализма, као и контекста у коме је овај правац настао у Русији, у раду се говори о<br>оригиналној жанровској форми у оквиру које је Л. Рубинштајн реализовао основне идеје<br>новог књижевног покрета, као његов оснивач и један од најзначајнијих представника. Рад<br>се наставља прегледом његовог каснијег стваралаштва и завршава се прилозима, међу<br>којима је и превод одломка Рубинштајновог дела написаног на библиотечким картицама,<br>објављеног 1996. године.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/918 АНАЛИЗА СРПСКИХ ПРЕВОДА ПОЕЗИЈЕ ЈОСИФА БРОДСКОГ У ОДНОСУ НА ОРИГИНАЛ НА ПРИМЕРУ ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА 2024-06-01T18:45:51+02:00 Марија Љ. Ристић risticmaja28@gmail.com <p>Предмет овог рада је анализа превода поезије Јосифа Бродског са руског на срп-<br>ски језик. Полазећи од теорије књижевног превођења анализирали смо песме руског пе-<br>сника и успешност њиховог превода. У раду се предлаже аргументована анализа позитив-<br>них и негативних аспеката превода датих песама, као и проблематика превођења поезије<br>са руског на српски језик у контексту стваралаштва Бродског. Анализа превода поезије<br>Ј. Бродског није била предмет детаљних анализа у истраживачким радовима на нашем<br>говорном подручју, и у томе се огледа значај и актуелност ове студије.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/919 КЊИЖЕВНОСТ У МЕДИЈИМА: СТУДИЈА СЛУЧАЈА ОНЛАЈН ПОРТАЛА НОВИНА ПОЛИТИКА 2024-06-01T18:54:28+02:00 Марија З. Вујовић marija.vujovic@filfak.ni.ac.rs Марта С. Митровић nema@gmail.com <p>У ери таблоидизације и комерцијализације медија, културне рубрике полако<br>нестају, а са њима и извештавање о књижевности. Циљ истраживања у раду је утврђи-<br>вање начина представљања књижевности (књижевних дела, књижевника и књижевних<br>догађаја) на онлајн порталу дневно-информативних новина Политика, током 2022. го-<br>дине. Методом квантитативне и квалитативне анализе садржаја обухваћен је узорак од<br>192 текста објављена у рубрици Култура, од којих 36 о књижевности, што је, после филма,<br>најучесталија тема. Истраживачка питања на која рад одговора су: колико су садржаји о<br>књижевности заступљени (у односу на друге уметности), који текстови доминирају (о на-<br>ционалној или светској књижевности), о којим књижевним издавачима се најчешће изве-<br>штава, колико је заступљена новинарска књижевна критика, а колико остали новинарски<br>жанрови, али и да ли постоји скривено рекламирање у извештавању о књижевности</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/920 ПРИПОВЕТКА ВОЂА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА КРОЗ ПРИЗМУ САВРЕМЕНИХ ТЕОРИЈА ПОЛИТИЧКОГ КОМУНИЦИРАЊА 2024-06-01T18:56:23+02:00 Невен Д. Обрадовић neven.obradovic@filfak.ni.ac.rs Ивана З. Митић nema@gmail.com <p>Приповетка Радоја Домановића Вођа објављена је 1901. године. С обзиром на<br>садржину, кроз векове служи као алегорија за политичке односе у српском друштву, а<br>неретко се наводи и као пример у савременој српској политичкој комуникацији. Њена<br>актуелност произлази из чињенице да је српски народ политички орјентисан ка лидери-<br>ма, а не ка странкама, те програмским и институционалним решењима које би оне као<br>политички субјекти требало да понуде грађанима. Користећи теоријски концепт теорије<br>о двостепеном току комуникације, и методолошки поступак анализе садржаја, у раду се<br>анализирају функције политичке комуникације на примеру дијалога из поменуте при-<br>поветке. Основни истраживачки циљ јесте да се утврди која је функција политичког ко-<br>муницирања од постојеће три – информативна, социјализујућа или персуазивна – најза-<br>ступљенија у Домановићевом Вођи, на који начин се наведене функције смењују, те који<br>језички разлози доприносе таквој употреби.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/921 ПРЕПОЗИТИВНИ И ПОСТПОЗИТИВНИ ЧЛАН У АЛБАНСКОМ И РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗ БАЛКАНОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ 2024-06-01T18:57:55+02:00 Анђела М. Марковић andjela.markovic@fil.bg.ac.rs Наиље Р. Маља Имами nema@gmail.com <p>Овај рад се бави проучавањем система чланова у албанском и румунском је-<br>зику у поређењу са системом чланова језика балканског ареала. Балканско полуострво<br>представља један од најбоље документованих и најчешће истраживаних вишејезичних<br>простора на свету. Трубецки је 1928. године увео термин Sprachbund за дефинисање зајед-<br>ничких особина балканских језика, које су настале као резултат дугог историјског проце-<br>са међусобних утицаја ових језика и заједничког живота њихових говорника. Језици који<br>показују највећи број сличности су албански, румунски, бугарски и македонски и један<br>део српског језика, a као главна карактеристика ових језика издваја се употреба постпо-<br>зитивног члана за формирање одређеног вида именица. Научници који се баве проуча-<br>вањем Балканског језичког савеза, дошли су до закључка да је албански језик имао важну<br>улогу у формирању општих карактеристика балканских језика. Као резултат блиских<br>контаката албанског и румунског народа, нарочито у време формирања румунског језика,<br>овај језички пар дели највећи број заједничких карактеристика.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/922 ТВОРБЕНА СТРУКТУРА МИКРОТОПОНИМА ЗАПЛАЊА 2024-06-01T18:59:30+02:00 Сандра Г. Савић sandrasavic0302@gmail.com <p>У раду су са творбеног аспекта приказани топоними заплањских села Горњи<br>Барбеш и Сопотница. Класификација је урађена према моделу који је применио А. Лома<br>у студији Топонимија Бањске хрисовуље. Микротопонимску грађу поделили смо у шест<br>творбених типова: атрибутивне синтагме и асуфиксална универбизација, универбизација<br>са суфиксацијом, топонимизовани антропоними, секундарна деривација од других то-<br>понима, сраслице и синтагме. Циљ је да се на основу историјске класификације изврши<br>анализа савремених топонима на географском подручју.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/923 О ХИПЕРКОРЕКЦИЈАМА У НАГЛАШАВАЊУ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 2024-06-01T19:01:39+02:00 Александра Р. Лончар Раичевић aleksandra.loncar.raicevic@filfak.ni.ac.rs Нина Љ. Судимац Јовић nema@gmail.com <p>Рад се бави анализом прозодијских обележја у говору новинара, водитеља и<br>спикера у електронским медијима у Нишу. Имајући у виду чињеницу да ово говорно по-<br>дручје припада призренско-тимочком дијалекту чији је акценатски систем најудаљенији<br>од стандарда, у јавном простору присутна је стална тежња говорника ка приближавању<br>норми стандардног српског језика. У том процесу који подразумева и акценатско обли-<br>ковање текста често долази до тзв. хиперкорекције, односно везивања акцента за почетне<br>слогове у речи, иако му ту по пореклу није место. Резултати квалитативне анализе усме-<br>ног (говореног) медијског дискурса показују да је хиперкорекција присутна у неколико<br>граматичких категорија које се систематски јављају код говорника на југу Србије.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/924 ОДНОС РЕЧЕНИЧНОГ АКЦЕНТА И ПОЈМОВНЕ МЕТАФОРЕ 2024-06-01T19:03:36+02:00 Тамара Н. Јаневска tamara.janevska@filum.kg.ac.rs Марија Н. Јаневска nema@gmail.com <p>На основу анализе спонтаног говора, у раду се указује на однос појмовне ме-<br>тафоре и реченичног акцента код женских изворних говорника српског језика. Језичку<br>грађу чини транскрибован текст звучних записа (24 минута и 25 секунди, 3283 речи) који<br>представљају говор монолошког типа. Анализа подразумева: а) издвајање потенцијално<br>метафоричких језичких израза забележених у говору испитаника, и б) испитивање начи-<br>на на који се акценат реченице може довести у везу са појмовном метафором. Основни<br>циљ јесте установити да ли долази до истицања метафоре у први план, што поједини ау-<br>тори доводе у везу са активирањем метафоре у мишљењу. Након одређивања интонаци-<br>оних јединица и смисаоница унутар њих, анализа је показала да се свега 37,40% израза<br>може сматрати наглашеним метафоричким језичким изразима услед повишеног тона и<br>интензитета.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/925 КОНКУРЕНТНОСТ СУФИКСА КОД ОДАБРАНИХ ИМЕНИЧКИХ ДЕМИНУТИВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 2024-06-01T19:05:13+02:00 Ђорђе В. Шуњеварић dj.sunjevaric-15757@filfak.ni.ac.rs <p>Предмет анализе у овом раду представљају конкурентни облици именичких<br>деминутива у српском језику. Грађа обухвата 45 примера ексцерпираних из Речника срп-<br>скохрватскога књижевног језика (RMS). Ексцерпирани деминутиви мотивисани су име-<br>ницама брдо, брег, девојче, дрво, дугме, змија, коњ, кревет, облак, прозор, ствар и трава.<br>Циљ истраживања јесте издвајање конкурентних суфиксалних морфема код именичких<br>деминутива и уочавање фреквентности ексцерпираних речничких облика у говору и пи-<br>саним изворима. У грађењу издвојених деминутива од именица сва три рода учествује 20<br>суфиксалних морфема, међу којима су и најпродуктивнији суфикси у српском језику (-ић,<br>-ица, -че). За испитивање њихове фреквентности коришћени су упитник, у коме су сту-<br>денти бирали облике које сматрају исправним, као и електронски корпуси (SrpKor2013;<br>SrWaC). Испитивање је показало да се код свих конкурентних облика именичких деми-<br>нутива издваја један као изразито најфреквентнији, изузев парова креветац : креветић и<br>облачак : облачић, који су подједнако чести. Међутим, њихова семантика се диференци-<br>рала, те су се креветац и облачић лексикализовали: креветац означава и дечји кревет, а<br>облачић ‒ илустрацију у стрипу на којој се исписује текст који изговара јунак. Анализом<br>је потврђено да језик тежи ка томе да за једну предметност постоји једно одређено име<br>које ће је означити.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/926 ДИСТРИБУЦИЈА (КО)РЕФЕРИШУЋИХ ИМЕНИЧКИХ И ЗАМЕНИЧКИХ АНАФОРСКИХ ИЗРАЗА У БИОГРАФСКОМ ТЕКСТУ СА ЈЕДНИМ РЕФЕРЕНТОМ 2024-06-01T19:06:38+02:00 Неда Н. Стефановић stefanovicneda@gmail.com <p>Предмет овог рада јесу могући разлози употребе различитих реферишућих из-<br>раза у дискурсу у ком је референт јединствен, те не постоји потреба за контрастирањем<br>или поновном спецификацијом референта. Употребом спецификованијих уместо мање<br>спецификованих реферишућих израза обично уводимо референт (прво помињање пу-<br>ним именом и презименом, или дескриптивно, у односу на каснија краћа означавања),<br>мењамо дискурсну тему, или нудимо разрешење неке врсте амбигвитета (употребом ис-<br>казане уместо нулте заменице указује се на то да референт није онај који је претходно био<br>најсалијентнији). У биографском тексту, какав анализирамо у овом раду, нема потребе ни<br>за поновним увођењем или установљивањем теме, нити за контрастирањем, будући да<br>је читав дискурс посвећен једном референту. Циљ овог рада био је да утврдимо факторе<br>употребе различитих реферишућих израза који би обухватили и примере без промена<br>референата или топика. Наша хипотеза, потврђена квалитативном анализом примера<br>свих реферишућих израза ексцерпираних из биографског текста, била је да се употре-<br>бом „преспецификованихˮ израза читаоцу указује на непостојање оквира као једног од<br>критеријума доступности (обрнуто од ситуације где се непоменути референт означава<br>изразима који сугеришу доступност јер је део заједничког знања), због тога што циљ био-<br>графског текста јесте да то промени; односно, да се тиме постиже стилско-прагматички<br>ефекат указивања на значај различитих нових информација које текст пружа у изграђи-<br>вању менталне представе о референту. У будућем истраживању потребно је проширити<br>корпус и на друге врсте текстова са једним референтом. Теоријске импликације истражи-<br>вања тичу се бољег разумевања скале реферишућих израза, те указивања на спектар мо-<br>гућности утицаја избором реферишућег израза на концепт познатости референта, поред<br>јасног утицаја познатости на избор реферишућег израза.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/927 ПРАГМАЛИНГВИСТИЧКА УПОТРЕБА ПОКАЗНИХ ЗАМЕНИЦА У ДРАМСКИМ ДИЈАЛОЗИМА 2024-06-01T19:08:05+02:00 Ерсан С. Муховић ersan.muhovic@gmail.com <p>Показне заменице су изузетно значајне за комуникацију уопште, а посебно за<br>ону која се остварује у тексту кроз говор ликова или нарацију. У оквиру драмског као пер-<br>формативног текста показне заменице замењивачком и упућивачком функцијом контек-<br>стуализују значења. У овом раду, уз помоћ квалитативног методa, истражујемо деиктичку<br>и анафоричку употребу показних заменица у контексту драмских дијалога. Корпус обу-<br>хвата три потпуно различита драмска текстa: Чекајући Годоа С. Бекета, То Алије Исакови-<br>ћа и Електра Д. Киша. Дошли смо до закључка да се у наведеним драмским текстовима<br>у већини случајева може говорити о трансфрастичком упућивању показних заменица. У<br>оквиру такве целине налазе се искази у којима показне заменице ступају у различите од-<br>носе, па је њихова употреба контекстуално условљена. Показне заменице могу анафорич-<br>ки и катафорички упућивати на целине у тексту. На тај начин њихова употреба у великој<br>мери утиче на разумевање говора у драми.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/928 УПОТРЕБА И ФУНКЦИЈА ЦРТЕ У РОМАНУ КОНАК ЋАМИЛА СИЈАРИЋА 2024-06-01T19:09:56+02:00 Аднан Х. Бјелак adnan_bjelak@msn.com <p>У раду се бавимо језичком анализом материјала ексцерпираног из романа Ко-<br>нак Ћамила Сијарића. Настојимо да прикажемо употребу црте као интерпункцијског<br>знака, који је у контексту романа носилац стилских ефеката. Будући да се црта, према<br>правописној норми српског језика, третира као знак који нема обавезну примену, а који<br>најчешће замењује запету када је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, те<br>који се користи и да би се избегло нагомилавање запета, за замењивање двеју тачака, те,<br>у приповедачком тексту, и уместо наводника, настојимо указати на све ефере употребе<br>црте у креирању књижевноуметничког израза овог аутора – од употребе у служби јаког<br>изражајног средства, којим истиче контекстуално битне делове текста, до употребе у слу-<br>жби пауза, које нису ни сасвим кратке да би их означио запетом, нити су сасвим дуге да би<br>их означио тачком. У његовим цртама је, стога, садржана читава експресија. Њима аутор<br>указује на изузетну семантичку битност исказа који је додат након црте. Ту је, заправо,<br>чин писања повезан са потребом живог казивања, где реченичне конструкције наводе на<br>утисак да аутор не жели читаоца свог текста колико слушаоца.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/929 ALTERNATIVES IN TRANSLATING CERTAIN GRAMMATICAL STRUCTURES FROM ENGLISH INTO SERBIAN 2024-06-01T19:11:22+02:00 Ljiljana M. Janković ljiljana.jankovic@filfak.ni.ac.rs <p>This paper analyses several syntactic structures (English passive forms, non-finite<br>clauses, clefts) in the EFL tertiary-level students’ translations from English to Serbian and<br>the various translation alternatives.The selection of this topic was determined by the author’s<br>long experience in teaching grammar and translation to the tertiary-level students of English at<br>the Faculty of Philosophy, University of Niš. This teaching experience has initiated a particular<br>interest in the students’ linguistic performance when using certain structures that differ from the<br>structures in their mother tongue by their form and function and register. The aforementioned<br>structures were selected because they represent the point of contrast between the two languages<br>since they are either used in different registers (passive), or differ in both form and function<br>(non-finite clauses) or nonexistent in one language and used in almost all registers in the other<br>one (clefts).</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/930 BARBENHEIMER OR OPPENBARBIE: A CASE STUDY IN LEXICAL CREATIVITY AND LUDICITY IN ENGLISH 2024-06-01T19:12:44+02:00 Nadežda R. Silaški nadezdasilaski@gmail.com Gordana S. Lalić-Krstin nema@gmail.com <p>Language creativity is a complex topic involving many different and mutually intertwined<br>aspects. In this paper we deal with lexical creativity in English and discuss several key<br>issues relevant to it: the relationship between productivity and creativity, the concepts of ludicity<br>and wordplay, the attention-seeking function of lexical creativity, and the importance of extralinguistic<br>factors in lexical creativity. To illustrate how these issues pertaining to lexical creativity<br>are reflected in the actual process of forming creative coinages, we focus specifically on the attention-<br>grabbing and the naming functions of lexical blending as one of the most creative and<br>most playful word formation processes in English, using as an example the blend Barbenheimer,<br>recently coined for a particular purpose of a double feature of the two different films premiering<br>on the same date. We discuss the formal structure of this blend, its semantic features, as well as<br>its iconicity and the degree of predictability exhibited in the way the names of two blockbusters<br>were amalgamated to form a blend.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/931 “WITH A MILLION PRODUCTS OUT THERE, HOW DO YOU ADVERTISE? YOU DON’T. YOU ODDVERT ISE.”: A CORPUS-BASED STUDY OF SOME -VERT ISE, -VERT ISING, AND -VERT ISEMENT LEXICAL BLENDS IN ENGLISH 2024-06-01T19:14:28+02:00 Gorica R. Tomić dragulj988goricicak@gmail.com <p>The paper deals with certain formal and semantic aspects of 197 English lexical blends<br>the right-hand elements of which are the splinters -vertise (← advertise), -vertising (← advertising),<br>and -vertisement (← vertisement). It aims to give a detailed analysis of the formal as well<br>as semantic behavior of the three splinters. The formal analysis of the data shows that all three<br>splinters prefer to be combined with full left-hand elements, thus forming relatively transparent<br>structures. The semantics of the analyzed blends indicates that the primary meanings of the<br>source words advertise, advertising and advertisement, respectively, have remained unchanged,<br>i.e. that the splinters -vertise, -vertising, and -vertisement simply represent abbreviated forms of<br>their respective source words. Finally, the results of the analysis of the -vertise, -vertising, and<br>-vertisement blends suggest quite strongly that, in the people’s constant battle for attention and<br>profit, almost everything can be a billboard nowadays, from parts of the human body (e.g. legvertising),<br>animals (e.g. sheepvertising) to roofs (e.g. roofvertisement), sky (e.g. skyvertisement) and<br>even egg shells (e.g. egg-vertising).</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/932 THE INCREASING UNJUSTIFIABLE PRESENCE AND USE OF ANGLICISMS IN “YOUTH VIBES” 2024-06-01T19:15:50+02:00 Mihailo R. Arizanović m.arizanovic-17286@filfak.ni.ac.rs <p>The paper deals with the cultural issue of the increasingly widespread use of lexis<br>imported from English in Serbian daily news reports, which has given way to the lexical style of<br>the Anglo-Serbian language variety. Using techniques of selective contrastive analysis of comparing<br>microlinguistic elements, the paper explores the use of these items and their adequate<br>counterparts in the Serbian language. The analysis deals with news articles published in 2023<br>by Youth Vibes, a news portal aimed at a younger audience. The obtained results illustrate how<br>some word forms imported from English could have been avoided and substituted by translation<br>equivalents and correspondents that are much more acceptable as lexis of the standard Serbian<br>language. The results also show that most often a correspondent can be found in Serbian rather<br>than a translation equivalent, the relationship implying that the anglicisms that have been isolated<br>due to their falling into this category are inessential when referring to particular concepts.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/933 IMPOLITENESS IN ONLINE DISCOURSE: ANALYSIS OF READER COMMENTS ON SERBIAN NEWS SITES 2024-06-01T19:17:27+02:00 Ema N. Živković Nikolić ema.zivkovic.nikolic@filfak.ni.ac.rs <p>Online discourse represents an important part of human communication. When expressing<br>their opinions in an online environment, people are empowered to be more direct,<br>often without considering other people’s face. In certain situations, they may even be offensive<br>or impolite. The focus of this study is the manifestation of impoliteness in reader comments on<br>Serbian news sites. The study adopts Bousfield’s (2008) extended framework of Culpeper’s model<br>of impoliteness strategies (1996, 2005) in order to examine and classify different manifestations<br>of impoliteness. It relies on the analysis of a small specialized corpus which consists of the data<br>collected from reader comments on Serbian online news articles related to Novak Đoković being<br>denied entry into Australia in January 2022 due to the men’s number one tennis player not being<br>vaccinated, which was one of the most vigorously debated topics in both mass media and social<br>media in Serbia amid the coronavirus pandemic. The data were analyzed qualitatively. This study<br>reflects how Serbian language users engage in impolite communicative behavior by identifying<br>the most common impoliteness strategies, as well as their functions, and indicating distinctive<br>features of Serbian impolite online discourse.<br><br></p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/934 IMPOLITENESS STRATEGIES IN ONLINE DISCOURSE: A COMPARATIVE STUDY OF ENGLISH AND SPANISH COMMENTS ON KING CHARLES III’S CORONATION 2024-06-01T19:18:50+02:00 Lana S. Jovanović l.jovanovic-19602@filfak.ni.ac.rs <p>Impoliteness strategies are communicational strategies through which the speaker performs<br>a threat to the face of the hearer. This research explores impoliteness strategies employed<br>by Spanish and English CNN Instagram commenters to criticize the coronation of King Charles<br>III. Drawing on Culpeper’s (1996) Impoliteness Framework, the research examines how positive<br>and negative impoliteness strategies are applied to attack King Charles’ face, exploring potential<br>combinations and language-based differences. What has been observed is that impoliteness, or<br>more precisely face-threatening acts (FTA), may be a multi-layered phenomenon, in the sense<br>that commenters may simultaneously use multiple impolite strategies. This as a result produces<br>much stronger effect on the attack of the face than the use of a single strategy. Furthermore,<br>there may be cultural implications in the employment of strategies for FTA. Namely, Spanish<br>commenters appear to perform stronger FTA due to the use of three strategies at the same time<br>as opposed to English ones who are found to use two of them simultaneously. Moreover, sarcasm<br>as one of impoliteness strategies has also been found to be used only by Spanish commenters,<br>adding up to the possibility of cultural differences. Despite the need for further research, these<br>results yield a deeper insight into the complexity of the phenomenon of impoliteness within the<br>realm of online discourse concerning public figures.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/935 DIE BESTIMMUNG DES MOTIVATIONSPROFILS VON SERBISCHEN UND TÜRKISCHEN GERMANISTIK-STUDIERENDEN ZUM DEUTSCHLERNEN 2024-06-01T19:20:32+02:00 Marina Đ. Đukić Mirzayantz marina.djukic.mirzayantz@filfak.ni.ac.rs Bahar E. Isiguzel marina.djukic.mirzayantz@filfak.ni.ac.rs <p>In der Literatur besteht Einigkeit darüber, dass bei jedem Lernen und selbstverständlich<br>auch beim Fremdsprachenlernen die Motivation notwendig ist. Dieser Beitrag befasst sich<br>mit der Frage, welche Motive einen Lernenden dazu bewegen, Deutsch zu lernen. Er enthält eine<br>vergleichende Analyse der Antworten von 46 Germanistik-Studierenden aus Serbien und 54<br>Germanistik-Studierenden aus der Türkei, die an der Philosophischen Fakultät der Universität<br>Niš und an der Pädagogischen Fakultät der Nevsehir Haci Bektas Veli Universität Germanistik<br>studieren. Anhand eines Fragebogens erläuterten die Germanistik-Studierenden ihre Motivation<br>und Gründe für das Deutschlernen. Die Forschungsfrage nach den spezifischen 13 Motiven<br>für das Erlernen der deutschen Sprache ergab, dass es kein niedriges Niveau in den beiden Hochschulgruppen<br>gibt. Sowohl serbische als auch türkische Studierende zeigen beim Deutschlernen<br>insbesondere eine starke Neigung zu integrativen und instrumentellen Orientierungen sowie<br>zur Relevanz. Man kann feststellen, dass beide Gruppen einen inneren Wunsch haben, sich in<br>die deutsche Kultur zu integrieren. Zudem verspüren sie das Bedürfnis, Deutsch aus pragmatischen<br>Gründen zu erlernen. Für die serbischen Studierenden sind die Motivationsvariablen<br>Wissensorientierung (knowledge-orientated) und Selbstwirksamkeit (self-efficacy) von größerer<br>Bedeutung als für die türkischen Studierenden. Die Motivationsvariablen Leistungsmotivation<br>(need for achievement) und Bindungsmotiv (affiliation drive) spielen dagegen für die türkischen<br>Studierenden eine wichtigere Rolle als für die serbischen Studierenden. Die Ergebnisse zeigen<br>auch, dass beide Gruppen keine geringe Gesamtmotivation zum Deutschlernen aufweisen.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/936 ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ ПАРТИЦИПА I ИЗ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 2024-06-01T19:22:46+02:00 Сања Д. Стевановић s.stevanovic-19524@filfak.ni.ac.rs <p>Аутор се у раду бави преводним еквивалентима граматичке категорије парти-<br>ципа 1 (П1) из немачког језика у српском језику. Материјал који је том приликом обрађен<br>јесу преводи студената германистике. Аутор је настојао да проблему приступи из пер-<br>спективе контрастивне анализе и радом да допринос дидактици наставе превођења. П1 је<br>језичка категорија која у српском језику као (делимични) еквивалент има глаголски при-<br>лог садашњи (ГПС). Међутим, преводиоци се често суочавају са проблемом нулте екви-<br>валенције на морфосинтаксичком нивоу. Тада се морају одлучити за неки други начин<br>којим ће, у складу са граматичким правилима српског језика, пренети значење које П1<br>има у немачком језику. Стога је циљ рада да квантитативном анализом установимо које<br>конструкције у српском језику студенти германистике најчешће бирају као еквиваленте<br>немачком П1 у двема синтаксичким позицијама: адвербијалној и атрибутивној. Квалита-<br>тивном анализом превода настојимо да установимо и у којој мери су њихови преводи се-<br>мантички адекватни у односу на изворне реченице. Истраживање је спроведено тако што<br>су на основу посебно припремљеног теста испитаници (студенти треће и четврте године<br>германистике Филозофског факултета Универзитета у Нишу у школској 2021/22. години)<br>преводили аутентичне примере са немачког на српски језик. Анализа преводних еквива-<br>лената које су учесници у истраживању понудили показала је да je у српском глаголски<br>прилог садашњи (ГПС) најчешћи еквивалент П1 у ситуацијама када је П1 у адвербијалној<br>употреби, а придев када је П1 у атрибутској функцији. Студенти у великој мери исправно<br>интерпретирају значење које П1 у немачком има и правилно га преносе. Имајући у виду<br>одређени број неадекватних превода (који су искључени из анализе), аутор сматра да би<br>требало на часовима вежби посветити посебну пажњу преводним еквивалентима ове гра-<br>матичке категорије, уз указивање на важност познавања норме српског језика.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/937 FRAZEOLOGIZMI U NESTROJEVOM DJELU „DER ZERRISSENE“ I NJIHOVI EKVIVALENTI U SRPSKOM JEZIKU 2024-06-01T19:24:25+02:00 Milica V. Lopatić milica.lopatic@ekofis.ues.rs.ba <p>U ovom radu se istražuju frazeologizmi u satiričnom djelu „Der Zerrissene“ poznatog<br>austrijskog pisca satira Johana Nepomuka Nestroja. Njegov oštri jezik, prepun podsmijeha i ironije,<br>oduvijek je privlačio pažnju pa se upravo iz tog razloga u ovom radu jezikom i bavimo. Cilj<br>ovog istraživanja jeste da se sa stanovišta kontrastivne analize utvrde sličnosti i razlike prilikom<br>analize izabranog korpusa frazeologizama na njemačkom i srpskom jeziku u pomenutom djelu.<br>Metoda rada je, dakle, kontrastivna analiza, koja nam omogućuje da na najbolji način sagledamo<br>sve osobenosti jezičkog izražavanja i kulturnih pojava u uspoređivanim jezicima. Takođe, u<br>radu su posebno izdvojeni komparativni frazeologizmi (njem. vergleiche Phraseologismen) koji<br>slikovito opisuju određene jezičke izraze te tako utiču i na slikovitost jezika.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/938 УПОТРЕБА ДЕКОМПОНОВАНИХ ПРЕДИКАТА У ОДАБРАНИМ НОВИНСКИМ ТЕКСТОВИМА НА СРПСКОМ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ 2024-06-01T19:25:49+02:00 Катарина З. Минић kminic4@gmail.com <p>Декомпоновани предикат представља граматичку конструкцију насталу ра-<br>злагањем пунозначног глагола на глагол општег значења и глаголску именицу изведену<br>од тог пунозначног глагола. Предмет овог истраживања јесте декомпоновани предикат<br>у одабраним новинским текстовима на српском језику и његов еквивалент у немачком<br>језику – функционални глаголски спој. Истраживање се бави декомпонованим предикатом<br>у новинарском функционалном стилу у српском и немачком језику, при чему је посебна<br>пажња посвећена истраживањима М. Радовановића и обрасцима које је постулирао, а<br>тичу се структуре декомпонованих предиката. Део истраживања посвећен је и бирокра-<br>тизацији језика, до које долази када се бирократски језик користи као део свакодневне<br>комуникације. Анализирани декомпоновани предикати / функционални глаголски спо-<br>јеви ексцерпирани су из новинских текстова на српском и немачком језику при чему се<br>водило рачуна да текстови буду приближно исте дужине и исте тематике, а са циљем да<br>испитамо: да ли се, и у којој мери декомпоновани предикати употребљавају у новинским<br>текстовима, као и њихову структуру. Анализирани корпус обухвата двадесет новинских<br>текстова – десет на српском језику и десет на немачком језику.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/939 ИТАЛИЈАНСКА ЕКОНОМСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У ИЗВЕШТАЈИМА ИТАЛИЈАНСКИХ ИЗАСЛАНИКА ИЗ СЕВЕРНЕ АФРИКЕ У 19. ВЕКУ 2024-06-01T19:27:30+02:00 Данијела С. Ђоровић ddjorovi@f.bg.ac.rs Марија Н. Митић nema@gmail.com <p>Италијански језик економије један је од варијетета италијанског језика који је<br>већ одавно у фокусу истраживача који се баве језиком за посебне намене. Његова терми-<br>нологија већ је добро описана и представља пример специјализоване лексике која настаје<br>на више начина: деривацијом и композицијом уз учешће латинских и грчких формана-<br>та, позајмљивањем термина из других језика и терминологизацијом речи општег језика.<br>Циљ овог рада јесте да пружи увид у један специфичан моменат развоја економске лек-<br>сике у италијанском језику који се може анализирати на примеру извештаја италијан-<br>ских изасланика који су боравили у земљама Северне Африке у 19. веку, у доба када је<br>ово подручје имало јаке и континуиране социоекономске и културне везе с Италијом.<br>Анализа садржаја извештаја који су описивали прилике у свим сферама живота у овом<br>делу Африке у доба када се економија све више утврђивала као не само практична, већ и<br>теоријска наука, показала је да лексичко-терминолошка база ових текстова садржи број-<br>не лексеме који се и данас препознају као термини економских наука али и многе који се<br>више не користе или нису до краја терминологизовани, те су остали на пола пута између<br>речи општег језика и језика струке. Поглед у стање економске лексике коришћене у јед-<br>ном значајном периоду развоја италијанског језика за посебне намене може допринети<br>да се из перспективе дијахроније боље сагледа развој термина економских наука у освит<br>савременог доба.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/940 L’ANALYSE SEMANTICO -PRAGMATIQUE DE L’ADVERBE FRANCAIS AUTREMENT ET DE SES EQUIVALENTS SERBES 2024-06-01T19:29:18+02:00 Anđela D. Vasiljević andjela.vasiljevic.ue@gmail.com <p>Cet article examine les propriétés sémantico-pragmatiques de l’adverbe français autrement<br>et de ses équivalents serbes. Nous commençons par donner un survol de différentes<br>acceptions et fonctions syntaxiques / discursives de ce mot dans des co(n)textes et des registres<br>de langue variés. Puisque autrement peut fonctionner comme unité intraprédicative portant sur<br>un seul constituant phrastique, tout comme élément extraprédicatif articulant deux propositions<br>ou deux portions du discours, nous nous intéressons en particulier à ses traits distributionnels<br>en vue d’éclaircir des conditions propices à la genèse de ses usages discursifs et, notamment, celui<br>de marqueur de discontinuité thématique. La partie centrale est consacrée à l’étude contrastive<br>de ses équivalents serbes par le biais d’une analyse qualitative effectuée sur quelques centaines<br>d’exemples relevés dans deux corpus parallèles des langues en question (ParCoLab et FranSrp-<br>Kor). Des unités équivalentes sont comparées sur plusieurs niveaux : morphologique, syntaxique,<br>sémantique, pragmatique et stylistique. Vu qu’il existe à ce jour un nombre restreint d’études<br>dédiées aux outils langagiers remplissant le rôle de marqueurs de changement de topique en<br>linguistique serbe, le but de la présente contribution est double : non seulement elle vise à répertorier<br>un plus large éventail d’équivalents par rapport à celui que donnent les dictionnaires<br>bilingues consultés, mais elle a aussi pour objectif de montrer l’intérêt d’une analyse approfondie<br>des phénomènes de discontinuité thématique en serbe et en d’autres langues slaves</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/941 L’ANALYSE DES ACTIVITÉS PHONÉTIQUES SE RAPPORTANT AUX VOYELLES FRANÇAISES DANS LES MÉTHODES DE FLE 2024-06-01T19:30:50+02:00 Nataša V. Ignjatović natasa.ignjatovic@filfak.ni.ac.rs <p>Dans l’enseignement du FLE, dans l’approche communicative et actionnelle, la prononciation<br>est souvent mise à l’écart. Les méthodes de FLE offrent des rubriques avec des activités<br>phonétiques qui devraient répondre aux besoins du travail sur la compétence phonético-phonologique.<br>Dans la présente recherche nous nous intéressons aux activités phonétiques traitant<br>les voyelles françaises dans les méthodes de FLE, à leur rôle et leur emploi. L’objectif de cet article<br>serait d’analyser les méthodes universelles de FLE qui ont été utilisées ou/et sont toujours utilisées<br>dans nos établissement scolaires dix dernières années (Belleville 1-3, Le nouveau taxi1-3<br>et Version originale 1-4), afin de vérifier si les activités phonétiques se rapportant aux voyelles<br>correspondent aux besoins des apprenants serbophones car, vu la différence entre les systèmes<br>vocaliques des deux langues, le français et le serbe, certaines voyelles françaises représentent<br>souvent des difficultés de prononciation. Nous avons donc fait une analyse quantitative et qualitative<br>des activités phonétiques figurant dans les manuels de FLE choisis ayant pour objectif<br>l’appropriation des voyelles orales et nasales.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/942 L’ENSEIGNEMENT DU FRANÇAIS PRÉCOCE À NIŠ : ÉVEIL ET DÉFIS 2024-06-01T19:32:18+02:00 Jelena G. Jaćović jelena.jacovic@filfak.ni.ac.rs Nataša M. Živić nema@gmail.com <p>L’apprentissage d’une langue étrangère dès le plus jeune âge s’avère très important<br>pour la propagation de l’idée du plurilinguisme. À partir de cette constatation, dans la présente<br>communication nous avons exploré les besoins et les défis de l’enseignement du français à l’âge<br>précoce pour les élèves serbophones. L’initiative d’introduire l’enseignement du français pour<br>un public tout jeune dans un milieu francophile et avec une longue tradition d’apprentissage<br>du français s’est montrée tout à fait naturelle et nécessaire. La Faculté de Philosophie de Niš a<br>monté le projet de coopération avec une vingtaine d’écoles maternelles à Niš et dans les villes<br>du sud de la Serbie pour ensuite lancer les ateliers du français destinés aux apprenants de 3 à 6<br>ans et réalisés par les étudiants de français. Nous allons passer en revue ce projet en analysant<br>tous les défis rencontrés pendant sa réalisation. Il s’est avéré que les petits apprenants ont fait des<br>progrès conséquents grâce aux approches diverses et complémentaires : plurisensorielle, discursive,<br>ludique, interculturelle et enfin l’approche interdisciplinaire. Cela leur a permis de vivre le<br>français « des pieds à la tête » ainsi que « leur corps prend toute sa place dans la classe de langue<br>» (VANTHIER 2009).</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/944 LE NE EXPLÉTIF ET LES ÉQUIVALENTS SERBES DES CONJONCTIONS TEMPORELLES DE POSTÉRIORITÉ AVANT QUE ET JUSQU’À CE QUE 2024-06-02T06:57:38+02:00 Tatjana M. Samardžija tatjana.g.samardzija@gmail.com <p>La présente analyse se donne pour but de comprendre, sous les angles comparatif et<br>traductologique, les inconséquences dans l’usage du ne explétif entre, d’un côté, jusqu’à ce que<br>et dok serbe, et de l’autre, entre avant que et pre nego što serbe. Cette étude contrastive des deux<br>paires de conjonctions vise également une meilleure compréhension du rapport logico-temporel<br>qu’expriment jusqu’à ce que et avant que. Alors que jusqu’à ce que exprime la continuité de<br>la situation principale jusqu’à la réalisation du procès de la temporelle, avant que exprime un<br>écart nécessaire entre les situations principale et temporelle. Nous considérons cet écart comme<br>responsable non seulement de ses valeurs logiques d’adversativité et de finalité négative, mais<br>aussi de l’emploi facultatif du ne explétif après avant que. Son équivalent serbe pre nego što n’est<br>pas suivi de ne explétif vu la négation intégrée dans le segment comparatif-négatif nego. Pour ce<br>qui est de jusqu’à ce que, il n’est jamais suivi de ne explétif non seulement parce qu’il indique la<br>succession sans pause entre les situations principale et temporelle, mais aussi et surtout parce<br>que sa valeur secondaire finale signale que le sujet de conscience souhaite la réalisation du procès<br>ultérieur. Toutefois, son équivalent serbe dok est régulièrement suivi de ne parce que cette<br>conjonction de simultanéité ne peut correspondre à jusqu’à ce que qu’en niant la simultanéité.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/945 КОГНИТИВНОЛИНГВИСТИЧКА АНАЛИЗА ХРОНОТОПА ПОВЕСТИ ЛАКИ СВЕТОВИ (НА ПЛАНУ РУСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА) 2024-06-02T06:59:17+02:00 Емилија Г. Николић emilija.nikolic@filfak.ni.ac.rs <p>У раду истражујемо основне одлике филозофско-политичке повести Лаки све-<br>тови аутора Татјане Толстој са лингвистичког аспекта. Циљ рада је издвајање језичких<br>одлика специфичног уметничког и књижевног стила овог књижевног дела на плану фо-<br>нолошког, морфолошког, синтаксичког и језичког-стилског нивоа. Посебна пажња посве-<br>ћена је језичко-стилским елементима који осликавају разлике уочене на релацији језика<br>оригинала и језика превода, тј. преводиочевих решења, која нам неретко пружају могућ-<br>ност за другачија тумачења и дубљу анализу. Методолошки принцип обухвата конфрон-<br>тативну анализу, уз ослањање на релевантне речнике руског и српског језика, са циљем<br>што прецизнијег дефинисања оквира у коме ово дело савремене руске књижевности ко-<br>респондира са другим остварењима идентичног жанра.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/946 ОДАБИР ПИСАНИХ ТЕКСТОВА ЗА ТЕСТИРАЊЕ ВЕШТИНЕ РАЗУМЕВАЊА 2024-06-02T07:00:45+02:00 Драгана Ж. Мирчић Панић dragana.mircic@pravnifakultet.rs <p>У раду који следи бавићемо се првим практичним кораком у процесу креирања<br>задатака за разумевање писаног текста на страном језику. Ради се о одабиру материјала,<br>односно најприкладнијих писаних текстова који ће послужити као почетна тачка у по-<br>ступку стварања конкретних задатака за тестирање вештине разумевања. Након увода, у<br>другом делу ћемо најпре указати на значај одређивања теоријских конструката на којима<br>тест треба да се темељи, док ће у трећем и централном делу бити представљен преглед нај-<br>значајнијих критеријума за избор одговарајућих текстова у овој области. Поред каракте-<br>ристика самих текстова, одабрани критеријуми узимају у обзир и друге аспекте, као што<br>су практични и теоријски захтеви тестирања, али и особине испитаника. Посматрајући<br>ово питање из разлчитих углова, желели смо да истакнемо потребу за пажљивим анали-<br>зирањем сваке фазе језичког тестирања, ма колико она, на први поглед, изгледала једно-<br>ставно. У ужем, практичном смислу, циљ нам је био да давањем прегледа најзначајнијих<br>смерница за одабир текстова допринесемо што једноставијем и успешнијем стварању ко-<br>рисних материјала за тестирање.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/947 ЗАПАЖАЊА О НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА НА ПОЧЕТКУ ТРЕЋЕ ДЕЦЕНИЈЕ XXI ВЕКА 2024-06-02T07:02:05+02:00 Александар М. Новаковић aleksandar.novakovic@filfak.ni.ac.rs <p>Предмет овога рада је анализа тренутног стања у настави српског као страног<br>језика са циљем стварања јасније слике о њеним актуелним карактеристикама. У раду су<br>коришћене метода теоријске анализе са техником анализе садржаја и дескриптивна мето-<br>да са техником анкетирања. Истраживање реализовано средином јула 2023. године пока-<br>зало је да се настава српског као страног језика континуирано развија и у трећој деценији<br>XXI века. Њен развој праћен је: 1) порастом интересовања предавача, свршених студена-<br>та српског језика и књижевности или страних језика (пре свих руског и грчког), који у њој<br>проналазе могућност алтернативног запошљавања у струци, али и 2) повећањем броја<br>странаца заинтересованих за учење српског као страног језика услед друштвено-поли-<br>тичких превирања у свету. Због тога она данас постаје једна од важних грана образовања,<br>али и српске привреде, којој предавачи доприносе на више начина – што кроз порезе и<br>доприносе, што кроз укључивање странаца(-инвеститора) из свих делова света у суживот<br>са српским домицилним становништвом.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/948 ОСОБИНЕ ГОВОРА ЈЕДНОГ ТРОГОДИШЊАКА 2024-06-02T07:03:24+02:00 Јелена М. Јанковић-Филиповић jelena.nis.83@gmail.com <p>Циљ ове студије је био утврђивање особина говора једног трогодишња-<br>ка. С једне стране требало је испитати фонематски капацитет, а с друге стране утврдити<br>развој падежног система српског језика, адекватност употребе прилога, као и могућност<br>причања приче на основу личног доживљаја. У ту сврху смо користили: тест за испи-<br>тивање артикулације (VASIĆ 1980: 137), тест за испитивање дискриминације гласова<br>(VASIĆ 1980:149) и реченице за допуњавање (VASIĆ 1980:188). Посебну пажњу смо по-<br>светили употреби наратива код детета на овом узрасту. Наратив је у овом раду технички<br>термин, који се користи да означи причање приче на основу личног искуства. Од секун-<br>дарног је значаја како је то искуство стечено. Испитаник је имао задатак да преприча<br>цртани-филм. Дете, које усваја српски језик, налази се пред врло сложеним задатком, када<br>је у питању усвајање падежног система тога језика. Фазу пре појаве падежних облика ка-<br>рактерише употреба основног облика речи, за који се може рећи да је када су именице у<br>питању, номинативни облик. У овом истраживању, пронашла сам примере типичних од-<br>ступања, неадекватну употребу падежа или предлога уз падеж. Најчешће грешке су биле<br>везане за неодговарајућу употребу акузатива и локатива. Главни резултат нашег истражи-<br>вања је да се испитивано дете у највећој мери понаша према предвиђањима досад форму-<br>лисаних теорија. На основу експерименталног дела дошли смо до одређених ставова, који<br>су наишли на подударност са прочитаном литературом.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024 http://www.philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/949 РАЗВОЈ ВЕШТИНЕ ГОВОРА У НАСТАВИ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА УЗ ПРИМЕНУ ДИГИТАЛНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У КОМБИНОВАНИМ ОДЕЉЕЊИМА НИЖИХ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 2024-06-02T07:04:44+02:00 Наташа С. Филиповић n.filipovic-19616@filfak.ni.ac.rs <p>Будући да се сматра да је настава у комбинованим одељењима захтевнији облик<br>рада у односу на наставу у једноразредним одељењима, циљ овог рада је испитати да ли су<br>школе у којима се настава енглеског језика изводи у комбинованим одељењима опремље-<br>не дигиталним технологијама, а затим утврдити могућност развијања и усвајања вешти-<br>не говора на енглеском језику уз примену дигиталних технологија у оваквим одељењима.<br>У ту сврху спровели смо испитивање путем упитника у коме је учествовао 51 испита-<br>ник. Испитани су наставници који предају енглески језик у комбинованим одељењима.<br>Резултати овог истраживања показали су да су комбинована одељења прилично добро<br>опремљена дигиталним технологијама, да се, по мишљењу наставника, вештина говора<br>на енглеском језику може у довољној мери развијати и усвајати уз примену дигиталних<br>технологија, те да се као активност којом се највише може подстицати развој вештине го-<br>вора уз примену дигиталних технологија издваја слушање дијалога и понављање, односно<br>глума. Оно што се показало као главни недостатак јесте ограниченост наставе енглеског<br>језика у овим одељењима због једнообразног плана и програма који је истоветан за све<br>школе и од кога се не би требало много одступати. Осим тога, као недостатак се издваја и<br>недовољно времена да би се спровеле све активности на часу.</p> 2024-06-05T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2024