PHILOLOGIA MEDIANA

РУБРИКА „ПОЈМОВНИК” У ЧАСОПИСУ КЊИЖЕВНА ИСТОРИЈА

Снежана М. Милосављевић Милић — 2023-05-12

У раду је представљена рубрика „Појмовник”у часопису Књижевна историја. У
уводном делу рада даје се генеза књижевнотеоријских истраживачких пројеката на Инсти-
туту за књижевност и уметност. У средишњем делу рада анализирају се концепција ру-
брике „Појмовник“ и њена тематска и методолошка тежишта, са посебним нагласком на
питања књижевне терминологије. Сачињен је абецедни регистар појмова. У прилогу је би-
блиографија радова објављених у рубрици „Појмовник“ за период 2005–2021.

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ГОДИШЊАКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

Татјана Г. Трајковић — 2023-05-12

У раду се даје преглед издања Годишњака за српски језик, научног гласила Де-
партмана за србистику Филозофског факултета у Нишу. Обухваћено је двадесет бројева
који су излазили у периоду од 1990. до 2022. године. Рад је конципиран на следећи начин:
1. историјски осврт на настајање и трајање Годишњака, 2. помињање важнијих аутора и
институција, 3. преглед радова према филолошким областима. Овим радом подсећа се на
35 година постојања Департмана за србистику на Филозофском факултету Универзитета у
Нишу, чији је рад пратило објављивање овог часописа.

КЊИЖЕВНА ПОЛЕМИКА У ДНЕВНОМ ЛИСТУ: СЛУЧАЈ РАДА ДРАИНЦА У ПРАВДИ

Мирјана Д. Бојанић Ћирковић — 2023-05-12

Предмет рада је анализа специфичних жанровских одлика и (кон)текстуалних
околности књижевне полемике на релацији Ујевић – Драинац – Ујевић, вођене у међурат-
ном раздобљу, махом у дневном листу Правда. Узимајући у обзир сву комплексност случаја
ове полемике (серијалност, вишеструку интенционалност; експлицитну и имплицитну по-
етику серијске полемике; статус актера и публике; околности дневног листа и београдског
песничког боемског круга, као и укупну Драинчеву поетику), долазимо до закључка о ви-
шеструко условљеној функционалности књижевне полемике, којој сразмерно доприносе
спецификум актера, тема и стил, али и сама публикација чији је избор, у случају серијске
полемике „приправног” Драинца и ништа мање спремног Ујевића, индикован практичним
разлозима и жељом за публицитетом.

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ 2021–2022.

Јелена Ђ. Марићевић Балаћ — 2023-05-12

Циљ рада је да представи Летопис Матице српске у панорамској двогодишњој
перспективи 2021–2022, а под Уредништвом чији су чланови Ђорђо Сладоје, Селимир
Радуловић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња и Јелена Марићевић Балаћ. Кроз двогодишњи
пресек рубрика и видљиву организацију прилога, примећује се уређивачка концепција,
смисаоно повезивање текстова и брига око припремања бројева. Летопис је најстарији
живи књижевни часопис у Европи и свету који у континуитету излази од 1824. године,
што подразумева изразиту одговорност свих који учествују у његовој припреми. Отуда је
ова периодична публикација пример часописа који се не склапа стихијски, већ мозаично,
промишљено и са неопходном ширином визије, свешћу о целини и самим циљевима како
Уредништва, тако и Матице српске.

САГЛАСЈЕ ЈЕЗИКА И ДУХОВНОСТИ – О ИСТРАЖИВАЊИМА ЈЕЗИКА У ЧАСОПИСУ ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ

Јелена М. Стошић — 2023-05-12

У раду се разматрају радови чији су се аутори бавили језичким истраживањима
а издати су у часопису Црквене студије. У уводном делу рада дати су основни подаци о
овом часопису, затим следи кратак преглед језичких истраживања, док се на крају рада
налази библиографија свих радова објављених у Црквеним студијама који се баве језиком.

ЧАСОПИС ИСХОДИШТА (2015–2022) У КУЛТУРНОМ КОНТЕКСТУ

Стефан С. Симоновић — 2023-05-12

Потенцијални проблеми асимилације српског становништва у Румунији и пери-
ферним областима обавезао је културне раднике да са појачаном пажњом истражују ста-
рије и новије слојеве културне историје. С том намером покренут је часопис Исходишта
(2015–) у суиздаваштву Савеза Срба у Румунији (Центра за научна истраживања и културу
Срба у Румунији) и Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Настојање овог огледа
је да прати прилоге у досадашњим бројевима часописа Исходишта, укаже на доминантне
тематске области и класификује прилоге. Лингвистичке теме, етнолошке теме, књижев-
нонаучне теме и комплекс историјских и социолошких тема показао је да се прилози у
часопису Исходишта могу поделити на: прегледе, радове теоријско-методолошког типа и
заокружене лексикографске одреднице.

ИЗАЗОВИ НАСТАНКА И ОБЈАВЕ КЊИЖЕВНОГ ПРЕВОДА НА ПРИМЕРУ РУБРИКЕ ЈЕЗИЧКИ ВАВИЛОН ЕЛЕКТРОНСКОГ ЧАСОПИСА „БЕЗ ЛИМИТА”

Сања Д. Стевановић — 2023-05-12

У раду су представљени изазови настанка и објаве књижевног превода, а на при-
меру рубрике Језички Вавилон електронског часописа „Без лимита”. На почетку рада аутор
представља електронски часопис Филозофског факултета у Нишу „Без лимита”, његово
устројство и функционисање. Велики део рада посвећен је дискусији о значају књижевног
превођења у друштву и личности преводиоца, изазовима књижевног превођења уопште,
а затим и изазовима објаве књижевног превода у једном електронском часопису. Аутор
рада илуструје своје тврдње примерима из рубрике Језички Вавилон, трудећи се да доча-
ра комлексност процеса који почиње тиме што преводилац пошаље свој рад часопису, а
завршава се објављивањем прилога на сајту часописа. Описан је процес комуникације са
аутором и рецензентима, илустација прилога, као и планирање и припремање објава за
сајт часописа и друштвене мреже.

УТИЦАЈ ПАНДЕМИЈЕ НА ПРИЛОГЕ ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Душан Ж. Петровић — 2023-05-12

Предмет рада је испитивање фрекфенције употребе речи које се тичу ковид пан-
демије у Летопису Матице српске и тумачење прилога у којима се претраживане речи
јављају. Након прегледа теоријске литературе о утицају пандемије на језик и књижевност,
анализирамо корпус истраживања који чини двадесет и једна свеска поменутог часописа.
Други део рада посвећен је тумачењу конкретних књижевних и књижевнонаучних прило-
га како бисмо приказали у којим деловима текста се претраживане речи јављају и како оне
утичу на саме текстове. Поред књижевних прилога (из рубрике Поезија и проза), примећу-
јемо и учесталост претраживаних речи у осталим рубрикама Летописа, чиме се показује
значајан утицај пандемије на све прилоге изабраног књижевног часописа.

КЊИЖЕВНИ ПОЧЕЦИ АНЂЕЛКА КРСТИЋА

Љубинка П. Цекић — 2023-05-12

Предмет рада су књижевни почеци Анђелка Крстића, у првом реду уско везани
за часопис Српски књижевни гласник, конкретно за прву серију Српског књижевног гласни-
ка. Иако је Крстић своја прва остварења објављивао у многобројним часописима и листо-
вима, наша пажња усмерена је најпре на Цариградски гласник, а потом фокус стављамо на
период када се Анђелко Крстић афирмише као писац, тачније када књижевна критика пре-
познаје вредности његовог дела, што се дешава у тренуцима када Крстић објављује своје
четири приповетке у Српском књижевном гласнику: Вечито дужни (1911), Сеоски писмоно-
ша (1912), Печалбарова жена (1913), Покојни Алија, лулар (1914). Радом најпре покушава-
мо да истакнемо важност Цариградског гласника, а потом и Српског књижевног гласника
за Анђелка Крстића, посебно анализирајући његове четири приповетке објављене у овом
часопису српске модерне.

БИБЛИОГРАФИЈЕ АУТОРСКИХ ПРИЛОГА ИЗ ПЕРИОДИЧНИХ ПУБЛИКАЦИЈА: КА ЛИСТОЛОШКОМ ПРИСТУПУ

Јелена З. Милић — 2023-05-12

На примеру два различита библиографска приступа пописаним ауторским при-
лозима из серијских публикација, у раду указујемо на апликативност листолошког присту-
па овој грађи. У уводном делу истраживања пружамо увиде у континуитет интересовања
за библиографију у српској научној традицији, са кратким освртима на њену историју и
теорију, од почетака у Орфелиновом Календару за 1766. годину и Славено-сербском магази-
ну (1768), који су били на граници теоријског и критичког промишљања књижевних дела и
њиховог библиографског пописивања. Затим упућујемо на досадашње теоријске приступе
библиографији у српској науци o књижевности, показујући да они ,,по правилу” нису са
посебном пажњом отварали питање њене рецепције. Након сажетог осврта на листологију
(теорију листе), у последњем сегменту рада анализирамо могућности примене листоло-
шког метода на библиографске листе ауторских прилога из периодичних публикација.

ОСНОВНО (НАУЧНО-ПОПУЛАРНО) ИЗДАЊЕ ЛУЧЕ МИКРОКОЗМА И СПРОВОДА ПРАХУ С. МИЛУТИНОВИЋА ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА-ЊЕГОША

Радмило Н. Маројевић — 2023-05-12

У овом се раду[1]* разматрају Његошеви пјеснички текстови који се објављују у формату основних (научно‑популарних) издања и упоређују с критичким и акценатским издањима, и то спјев Луча микрокозма и пјесма‑некролог Спровод праху Симеона Милутиновића. С друге стране, образлаже се цјелисходност објављивања наведене пјесме у прилогу основног и сваког другог издања Луче: Спровод праху Симеона Милутиновића је пјесников post scriptum уз космогонијску поему о природи људске душе, која је и посвећена Симеону Милутиновићу као пјесничком учитељу Његошевом.

ENCYCLOPÉDISME FRANÇAIS : L’ESPRIT FRONDEUR DANS LA RÉPUBLIQUE DES LETTRES

Nermin М. Vučelj — 2023-05-12

Cet article se propose de réexaminer l’esprit du Siècle philosophique français par rapport
à l’esprit des Lumières à l’étranger, mais aussi par rapport à l’esprit humaniste du XVIe siècle
et à l’esprit classique du XVIIe siècle. Pour ce dessein, la présente recherche se réfère aux théories
philosophiques, historiques et littéraires des auteurs anciens et actuels. Alors que dans la Première
République des Lettres, à l’époque de la Renaissance, le cercle restreint des humanistes, au
prétendu visage chrétien, fut apolitique et sans une vision historique du monde, dans la Seconde
République des Lettres, au siècle des Lumières, les philosophes soignèrent la croyance dans le
progrès de l’humanité et ils s’adressèrent à un large public bourgeois dans le dessein de l’éclairer.
À la différence des philosophes de l’Englightenment britannique et de l’Aufklärung germanique,
qui furent reconnus dans leurs pays, les philosophes des Lumières françaises furent persécutés
sous le règne de Louis XV. Dans ce contexte, les encyclopédistes, voire les philosophes français,
furent les maquisards des Lumières qui luttaient contre l’absolutisme monarchique et l’intolérance
religieuse. De ce fait, l’Encyclopédisme français, pris en synonyme de Lumières françaises, se
distingua par son aspect frondeur et il eut une tonalité militante contre les préjugés sociaux et les
dogmes religieux.

ЗАПИСИ ИЗ МРТВОГ ДОМА ИЛИ ПРОКЛЕТА АВЛИЈА ДОСТОЈЕВСКОГ: БЛИСКОСТ КЊИЖЕВНОГ КОНЦЕПТА ТАМНИЦЕ КОД ДОСТОЈЕВСКОГ И АНДРИЋА

Игор М. Симановић — 2023-05-12

У раду се промишља блискост књижевног концепта тамнице код Достојевског и
Андрића на темељу успостављања интерлитерарних веза између Записа из Мртвог дома и
Проклете авлије. Дефинисањем одређених константи које се показују изразито функцио-
налним за анализу код оба писца (биографски аспект, структура текста, слика тамнице),
настоји се показати колико је процес трагања за идеалним исказом, који би најбоље сажео
тамничко искуство и преточио га у књижевну слику, и код Достојевског и код Андрића
водио ка изненађујуће сличним исходиштима.

ФИГУРА ПЕСНИКА У ЦИКЛУСУ „КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ” БРАНКА МИЉКОВИЋА

Сара З. Арва — 2023-05-12

У овом истраживању сагледана је фигура песника унутар циклуса „Критика пое-
зије” из збирке Порекло наде (1960) Бранка Миљковића. Настављајући јасно и једногласно
профилисану Миљковићеву аутореференцијалност и поетичке склоности које га именују
песником песме, овај рад ће проблематизовати питање – може ли се Миљковић тумачити и
као песник песника? Анализом поезије из предоченог циклуса представићемо стваралачку
позицију лирског субјекта, а потом преиспитати и могућности да се лирско Ја идентифи-
кује са песницима и тиме тумачи као песнички субјект – песник у песми, песник који са
песницима остварује имагинарни дијалог. Поетску фигуру ћемо размотрити и уз Ничеове
и Хегелове поставке о амбивалентном сазнању које је инхерентно контемплативцима и
ствараоцима, али које условљава и њихову деструкцију. Кроз завршницу циклуса, пробле-
матизоваћемо и друштвену позицију песника, а потом и могућност да се циклус тумачи у
насловној инверзији – као поезија критике – критике будућих поетика, нестанка песнич-
ког језика, песме и песника уопште.

ЕРОТОЛОШКО ЧИТАЊЕ БОЖЈИХ ЉУДИ БОРЕ СТАНКОВИЋА

Јована М. Копања — 2023-05-12

У овом раду приче из збирке Божји људи Боре Станковића анализираће се кроз
еротолошку перспективу. Индивидуалне судбине појединих божјака тумачиће се у ширем
културолошком контексту, при чему ће се посебна пажња посветити сукобу појединца са
патријархалном културом, са посебним акцентом на медијаторску улогу божјака која на-
дилази маргинализовани друштвени положај. Различити узроци „пада у лудило“ женских
и мушких јунака отварају питање неравноправности полова, јер када је реч о јунакињама
оне се углавном самоискључују из заједнице због сексуалног злостављања, док су јунаци
рођени са психичким проблемима. На основу физичког описа појединих божјака и божја-
киња показује се да дистинкција култура/ субкултура нужно не подразумева дистинкцију
еротично/ нееротично, односно дистинкцију лепо/ ружно у домену естетике. Пред наве-
деног, отвара се питање некрофилије као сексуално девијантног понашања с обзиром да
поједини божјаци испољавају опсесивну страст завлачења у гробове.

АУТОБИОГРАФСКИ АСПЕКТИ ПРОЗЕ ИЗ ЈЕДНОГ ДНЕВНИКА ВЕЛИМИРА РАЈИЋА

Мирјана M. Лукић — 2023-05-12

У раду се разматра проза Из једног дневника Велимира Рајића (1879–1915), која је
објављена као приповијетка у Српском књижевном гласнику у бројевима од 16. маја те 1. и
16. јуна 1904, а потом и 1908. године, уз пјесме из прве и једине збирке Песме и проза. Про-
блематизујући питање жанра и ауторства уводног поглавља дневника, у раду се укузаје на
подударност појединих епизода из дневничких записа са животописом њиховог аутора.
Рајићеве рефлексије о болести и неузвраћеној љубави, наиме, кореспондирају са стварним
пјесниковим животом. Користећи се свједочанствима пишчевих пријатеља и савременика,
у раду показујемо да дневник можемо користити као грађу за тумачење Рајићеве поезије,
посебно пјесме „На дан њеног вјенчања”.

ЛИКОВНА ПЕРСПЕКТИВА ДЕСАНКИНЕ „ПРОЛЕЋНЕ ПЕСМЕ“

Милош Р. Миловановић — 2023-05-12

Аутор тумачи стваралаштво Десанке Максимовић у појмовима традиционалне
иконографије која се сматра основом њеног израза. На примеру „Пролећне песме“ је при-
казана геометријска оптика властитог дојма који се намеће у виду естетског мерила што
је такође присутно на иконама. Овај налаз јој наглашава суптилни значај како за иконо-
графију тако и за Десанкино песништво, који није подробно расветљен упркос бројним
истраживањима проблематике. Светлост њеног увида је нестварна успостављајући гео-
метрију која призор чини постојећим, чиме је ступила на траг исихастичког богословља.

РАНЕ ПЈЕСНИЧКЕ ЗБИРКЕ ТИНА УЈЕВИЋА

Борис А. Ђорем — 2023-05-12

Намјера нам је да у виду општег погледа назначимо најважније особености првих
двију збирки пјесама Тина Ујевића, Лелек себра из 1920. и Колајна из 1926. године, збирки
које – како поетички и стилски, тако пак и писмом и језиком – заправо подједнако при-
падају и српској и хрватској књижевности у прве три деценије 20. вијека. О томе, као и о
околностима настајања збирки, у наставку ће бити и више ријечи. Поред тога, покушаћемо
пак и да укажемо на учесталост одређених тема и мотива у пјесмама из ових збирки, а, у
вези са посљедње наведеним, и на однос двију књига према „традицији“ и „модерном“, то
јест, према модерни и авангарди.

СЛИКА ДРУГОГ У РОМАНУ ТАИ ГОРАНА ГОЦИЋА

Милица А. Кандић — 2023-05-12

У овом раду бавимо се концепцијама Другог у роману Таи Горана Гоцића. Ова
концепција обухвата разматрања поводом Оријента као Другог у односу на Европу, затим
матријархат и матрифокално друштвено уређење насупрот патријархату и патријархалном
моделу уређења, аниму као Друго унутар мушкарца у односу на жену и мушкарца који није
спознао своју аниму. Проговор о Другости подразумева и разматрања поводом имагологије
и представа које она конституише, а које су у роману и те како присутне и обзнањујуће за
западноевропско поимање света и живота. Посредством имагологије увидећемо колико
културни обрасци предодређују живот појединца на Западу, одређују представе које ће
појединац имати о неком појму, у самом роману је то случај са сликом Истока и Оријента.
Циљ рада јесте да укаже на другости, да их објасни и разоткрије, да укаже на једну нову
перспективу приликом разумевања и перципирања Истока, али и да покаже да роман
све предрасуде Запада дестабилизује и приказује Исток изван стереотипа и догматике
културних образаца.

ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ КАО ФОРМАТИВНИ ПРИНЦИП У РОМАНУ ЧУВАР АДРЕСЕ MОМА KАПОРА

Сузана Р. Бунчић — 2023-05-12

У раду анализирамо роман Чувар адресе (2000) Мома Kaпора са становишта типо-
ва и функција интертекстуалних односа у њему. У уводним разматрањима баца се свјетло
на основне аутопоетичке ставове писца и поливалентну жанровску природу овог романа у
склопу Kапоровог прозног опуса и Сарајевске трилогије. Након тога се, најприје, дефини-
ше сам појам интертекстуалности, а потом се аплицирањем теоријских поставки Дубравке
Ораић Толић издвајају основне врсте интертекстуалних, цитатних, аутоцитатних и ауто-
референцијалних релација које налазимо у тексту романа Чувар адресе. Нарочита пажња
усмјерена је на анализу односа између текста Чувара адресе и интертекста Љетописа Мула
Мустафе Башескије, односно аутоцитатних веза међузависности текстa Kапоровог романа
и његове раније објављене приче Чудо се догађа Бел Амију. Закључујемо да интертексту-
ални и аутоцитатни поступци имају функцију конструктивних елемената који управљају
структуром и смислом приповијести, повезујући дијелове причe у кохерентну цјелину.

ДВОСТРУКА ФИКЦИОНАЛНОСТ МОГУЋИХ СВЕТОВА У ПРИПОВЕЦИ СВИРАЧ ИЗ ЗЛАТНИХ ВРЕМЕНА

Јелена И. Маринков — 2023-05-12

Фикционални светови у збирци Нови Јерусалим повезани су приповедним гла-
сом, обликовањем мотива и фигурисањем лика Свирача из Златних времена. Служећи се
Долежеловом теоријом могућих светова, испитаћемо функцију поступка аутентизације,
експанзију домена виртуалности, одсуство приповедне дистанце и демонстрирање ауто-
фикционалне потенције приповедања у овој причи. Лик Свирача је конструкт којим се
преиспитује приповедно сопство, властити избор и могућности живота у аутофикционал-
ном модусу (ауто)иронично названом време Златног гета. Показаћемо да се двострука
фикционалност у овој причи реализује наглашавањем нереализованости – фикција по
својој природи представља нешто што је могуће, а тематски фокус је на нереализованој
могућности која припада прошлости. Демистификација идеологије у наративу о песнику и
његовом двојнику измешта се на план метафизике – отуд осамостаљивање приче и поку-
шај трансцендирања живота путем наратива.

ТАНАТОЛОШКИ МОТИВИ У ПРИПОВЕТКАМА ВИКТОРА ПЕЉЕВИНА

Ненад Ђ. Благојевић — 2023-05-12

У раду се разматрају приповетке на тему смрти у раном стваралаштву савреме-
ног руског писца Виктора Пељевина. Књижевна обрада инстиката живота и смрти придо-
била је наглашено значење у постмодернистичкој поетици и потоњем књижевном процесу
у Русији, док се у стваралаштву Виктора Пељевина нарочито одразила у 90-м годинама
ХХ века у вези са егзистенционалном проблематиком транзиционог периода. У раду се
анализирају три карактеристична Пељевинова текста са оваквом мотивском подлогом у
циљу издвајања појединих кључних законитости ауторског односа према феномену смрти.
Избор приповедака („Вести из Непала“, „Мардонзи“ и „Даире Горњег света“) мотивисан
је тиме што су у овим текстовима танатолошки мотиви најконкретније манифестовани, и
тиме је у целини постављен модел који се у познијем периоду стваралаштва писца пона-
вљао.

ЕЛЕМЕНТИ МАГИЧНОГ РЕАЛИЗМА У РОМАНУ ЛИМЕНИ ДОБОШ ГИНТЕРА ГРАСА

Маја Д. Антић — 2023-05-12

Роман Лимени добош (Die Blechtrommel, 1959), нобеловца Гинтера Граса (Günter
Gass), убраја се у најпознатија прозна дела немачке послератне књижевности, као и у најпо-
знатија остварења светске књижевности уопште. Овом књижевном делу приписиване су
одлике аутобиографског, историјског, пикарског, али и дидактичког, односно, образовно-
развојног романа. Анализирано је његово жанровско одређење, рецепција, екранизација и
критика, вршена је компаративна анализа. Аспект који недостаје у досадашњим проучава-
њима јесте проматрање поменутог романа у оквирима поетике магичног реализма. Стога
је предмет рада уочавање и анализа основних особина магичнореалистичног поступка у
роману Лимени добош, са циљем да се покаже да чувено дело фунгира као егземпларни
модел магичног реализма европског типа, те да присутни магичнореалистични елемен-
ти чине наративну композицију која подрива устаљене обрасце перципирања политичке,
економске и културне стварности, тежећи њеном преиспитивању и спознаји.

ИНТЕРМЕДИЈАЛНИ АСПЕКТИ ПЕСМЕ „DEUTSCHLAND” (ТЕКСТ И МУЗИКА)

Софија Г. Јанковић — 2023-05-12

Индустријал метал, бајке браће Грим, дела Бертолта Брехта, класична музика,
пиротехника, бруталност, реалност, савремене теме само су један део који је проткан кроз
стваралаштво најпознатије немачке групе Рамштајн. Спојем наизглед неспојивог оста-
вљају упечатљив утисак на слушаоца, нагнају га на размишљање и буде најразличитија
осећања. У овом раду анализира се песма групе Рамштајн „Немачка”. Циљ рада је дати
превод песме и одговоре на питања шта је кроз представљање историје у видеу наглашено,
каква је музика, да ли су и у каквој су вези музика и језик, чему доприносе звуци и начин
на који је отпевана песма, који је позадински елементи чине. Грађа за овај рад заснована је
на видеу за песму „Немачка” објављене на Јутјубу 2019. године при чему пружамо интер-
претацију музике и текста. Методологија је заснована на студији случаја и трансмедијалној
нартатологији.

ОСЛОВЉАВАЊЕ У ИЗАБРАНИМ КОМЕДИЈАМА ЛУДВИГА ХОЛБЕРГА

Софија А. Биланџија — 2023-05-12

У раду се испитују феномен ословљавања на материјалу пет изабраних комедија
Лудвига Холберга, најпознатијег данско-норвешког комедиографа 18. века. С обзиром на
изузетну редукованост прономиналних форми ословљавања у савременом данском језику
(укидање бинарне опозиције између Т- и V-облика), инвентар облика ословљавања је у
Холберговим текстовима екстензивнији (три V-облика). У раду се утврђује инвентар про-
номиналних, номиналних, чак и вербалних облика ословљавања, и анализира се њихова
употреба са циљем да се утврде доминантни фактори, пре свега социокултурни, који утичу
на симетричност или асиметричност ословљавања. С обзиром на то да Холберг као про-
светитељ често узима ословљавање као маркер стварних или привидних и замишљених
односа блискости и моћи, текстови комедија могу послужити као важно сведочанство о
друштвеним нормама опхођења у тадашњој Данској.

ПУТОПИС 21. ВЕКА – SIHPROMATUM: I GREW MY BOOBS IN CHINA САВАНЕ ГРЕЈС КАО ПРИМЕР САВРЕМЕНОГ ПУТОПИСА

Василиса Н. Серафимовић — 2023-05-12

Рад се најпре бави основним теоријским поставкама које се тичу жанровског
одређења путописа. Узимајући у обзир историју и развој путописа као књижевнонаучне
врсте, као једно од кључних се поставља питање односа фактографије и фикције. Бавећи
се овим односом, у обзир се узима и однос према другим жанровима. У другом делу рада
анализиран је путопис Саване Грејс Sihpromatum: I grew my boobs in Chine, на чијем примеру
ћемо се осврнути на наративне могућности које развој савремених технологија нуди, те
приказати на који начин се путописни жанр прилагодио 21. веку. На крају ћемо закључити
да је путопис нашао своје место у савременом дискурсу и да је у питању јако жив жанр, те
да представља плодоносно тле наративне продукције.

VIETNAMIZING THE TRALFAMADORIANS IN KURT VONNEGUT’S SLAUGHTERHOUSE-FIVE

Aleksandra Z. Stojanović — 2023-05-12

The goal of the paper is to explore Kurt Vonnegut’s novel Slaughterhouse-Five as a
means of social criticism of the Vietnam War. Prior to analyzing the novel, we must establish the
relation between Jean-Paul Sartre’s notion of engaged literature and Darko Suvin’s view of science
fiction as an ultimate literary alibi. Contrary to previous interpretations, the novel is viewed as a
comment on the author’s contemporary society rather than the distant historical period of World
War II or the spacially displaced world of the Tralfamadorians. Of primary interest will be the
Tralfamadorian subplot of the novel which, by presenting the Tralfamadorians as American politicians,
brings to attention the lack of interest and empathy for the lives of not only those who do
not belong to their race/culture, but towards American citizens. The Tralfamadorian catchphrase
“so it goes” is perceived as the government’s reaction to others’ suffering during the war, as well
as its habit of ignoring issues, concealing information and showing complete disregard for its
soldiers. Connecting the Tralfamadorian subplot to Vonnegut’s contemporary society, we aim
to discover similarities between the attitude of the Tralfamadorians and the stance of American
politicians during the Vietnam War, thus establishing a new reading of Vonnegut’s novel.

REWRITING GENDER NARRATIVES IN KAMALA MARKANDAYA’S POSSESSION

Ana P. Mužar — 2023-05-12

Through the analysis of Kamala Markandaya’s Possession, this paper delves into
postcolonial gender narratives that question the colonial and patriarchal mode of thought
traditionally shaping gender discourse and thus shows how social and cultural paradigms
determine the postcolonial gender roles and power relations in the novel. The aim of the paper
is to elucidate how the interconnectedness of race, class and gender redefines the very norms
of gender identity, defying gender-stereotypical narratives. This paper discloses that gender
roles are constructed by the social, cultural and historical context rather than biology itself.
Therefore, femininity does not necessarily correlate only with female sex, just as masculinity is
not inextricably linked only with male sex. Still, female energy is continually suppressed by the
dominant masculine social framework. Furthermore, the analysis of the novel reveals that the
Western vs. non-Western dichotomy can be likened to the male vs. female one – the colonizer
assuming male identity, the colonized female one.

LA TRADUCTION DE LA POÉSIE : L’EXEMPLE DU POÈME L’INVITATION AU VOYAGE DE BAUDELAIRE TRADUIT EN SERBE

Nataša M. Živić — 2023-05-12

Dans cet article, par le biais de l’approche contrastive, nous nous penchons sur le poème L’invitation au voyage du poète français Charles Baudelaire, extrait du recueil Les Fleurs du Mal (Librio, 1979). La version serbe se trouvant dans le recueil de poésie et de prose Cveće zla / Pariski splin est faite par Nikola Bertolino (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1999). En utilisant les techniques de traduction établies par les théoriciens canadiens Jean-Paul Vinay et Jean Darbelnet dans l’ouvrage Stylistique comparée du français et de l’anglais publié en 1977, au sein de la théorie linguistique de la traduction, nous observons l’original sous la lumière morphologique, syntaxique et stylistique dans le but d’examiner si le traducteur réussit à transférer la forme et l’esprit du poème original dans la langue cible.

ОСОБИНЕ КОНСОНАНТСКОГ СИСТЕМА СРПСКИХ ГОВОРА У РУМУНИЈИ (СВИНИЦА)

Нина Љ. Судимац — 2023-05-12

У раду су представљене основне консонантске особине српских говора у Руму-
нији у продукцији говорника пореклом из Свинице. Квалитативном методом анализира-
ни су ексцерпирани примери, те су приказани инвентар и дистрибуција консонаната и
консонантских група, а указано је и на одређене консонантске алтернације које се јављају
у испитиваном ареалу. Сагледана је и природа консонаната – артикулациона својства, у
односу на стандардни српски језик и околне говоре. На основу теренских истраживања
која су обављена у септембру 2022. године, у оквиру пројекта Истраживање културе и
историје Срба у Румунији, представљене су најважније консонантске црте овог говора и
упоређене су са суседним говорима на подручју Румуније и Србије који су раније описани
у литератури.

ПРОФИЛИСАЊЕ ГОВОРНИКА НА ОСНОВУ ТЕКСТА: НА ПРИМЕРУ ОПРОШТАЈНОГ ПИСМА

Арсеније М. Сретковић — 2023-05-12

У овом раду се применом форензичко-лингвистичке некомпаративне методе
профилисања говорника на основу језичког израза утврђују одлике аутора опроштајног
писма. Два су циља овога истраживања: први, да утврдимо специфичне језичке одлике
текста и други, да на основу добијених резултата укажемо на одлике аутора. Форензичко-
лингвистичка анализа спроведена на опроштајном писму показала је неколико одлика ау-
тора текста: 1) аутор је женског пола старости између педесет и шездесет година; 2) аутор
је исељеник са територије зетско-сјеничког подручја; 3) аутор је скромног образовања; 3)
аутор има оштећен вид; 4) на стилистичком плану аутор има развијену наративност; 5)
писмо је написано у видно емоционалном нестабилном стању што се у језику манифестује
понављањем лексема, појавом лексике увредљивог карактера, фрагментацијом текста, по-
јавом фразеологизама и појавом стилских фигура.

ПРЕСУПОЗИЦИЈА ИЗРИЧАЈА СА ИТЕРАТИВНИМ ГЛАГОЛИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Наталија Н. Стојменовић — 2023-05-12

У овом раду се истражује пресупозиција коју у изричају окидају итеративни
глаголи у српском језику. Циљ рада је тестирање пресупозиције итеративних глагола у
српском језику, те провера да ли се они понашају попут итеративних глагола у другим
језицима, односно да ли пресупонирају да се денотирани догађај претходно реализовао
барем једном, као и њихова класификација на тврде или меке окидаче пресупозиције. Ис-
питивани глаголи упоређени су помоћу неорајхенбаховског модела, а у истраживању смо
користили корпусну методу и квалитативну анализу. Истраживање је показало да глаголи
вратити, поновити и повратити, који су преводни еквиваленти Левинсонових итерати-
ва (1983), окидају предвиђену пресупозицију да се денотирани догађај се претходно барем
једном реализовао. Такву пресупозицију окидају и глаголи реиздати, редефинисати, пре-
испитати, преформулисати, код којих префикс уноси значење понављања. Ове глаголе
назвали смо репетитивним, пошто испитивани итеративни глаголи (куцкати, јављати се,
лупкати, дошаптавати, ручавати, виђати) окидају пресупозицију „денотирани догађај
се претходно барем двапут реализовао”. Репетитивни и итеративни глаголи разликују се
по позицији пресупозиције на неорајхенбаховској оси: у првом случају, пресупозиција се
налази лево од временских одсечака / тачака у којима се реализују изричај, догађај и рефе-
ренцијална тачка, а у другом случају пресупозиција се налази унутар временског одсечка.
С обзиром на то да сви анализирани глаголи окидају пресупозицију која се не поништава
променом контекстуалних поставки, према подели Д. Абуш (2002), класификовани су као
тврди окидачи пресупозиције.

СТАВОВИ ЛЕСКОВЧАНА ПРЕМА УРБАНОМ И РУРАЛНОМ ГОВОРНОМ ТИПУ ПРИЗРЕНСКО–ЈУЖНОМОРАВСКОГ ДИЈАЛЕКТА

Данијела З. Радовановић — 2023-05-12

У раду представљамо резултате истраживања о ставовима Лесковчана према урбаном и руралном говорном типу призренско-јужноморавског дијалекта. Истраживање је квантитавног типа и спроводи се на узорку од 206 испитаника, од којих 128 испитаника чини главну групу испитаника старости од 25 до 35 година, а као две контролне групе послужиле су једна група млађих испитаника (18–24 године) и једна старијих испитаника (36–47 година). Истраживање је спроведено путем упитника у електронској форми. Циљеви овога рада су да путем анкете најпре испитамо ставове представника углавном млађих Лесковчана према урбаном и руралном говорном типу призренско-јужноморавског дијалекта, затим утврдимо којем се моделу говора тежи и, на крају, утврдимо у којој мери посматране друштвене варијабле утичу на исказане ставове. У раду се полази од две главне хипотезе. Прва хипотеза је да представници испитиване градске средине бирају модел за који мисле да је престижан, а то је говор који је ближи стандардном језику, а друга да не постоји значајније раслојавање по питању употребе дијалекта по најзначајнијим демографским одликама. Обе хипотезе доказане су употребом одговарајућих статистичких метода.

LA POLYSÉMIE COMME UN DES PROBLÈMES DANS LA TRADUCTION DU FRANÇAIS VERS LE SERBE SUR L’EXEMPLE DE TRAITÉ INSTITUANT LA COMMUNAUTÉ DES TRANSPORTS

Nađa S. Miljković — 2023-05-12

En partant du modèle théorique situationnel (dénotatif) de la traduction et du principe
d’équivalence fonctionnelle (CATFORD 1965), nous porterons une attention particulière aux
types de relations sémantiques, c’est-à-dire polysémie entre les termes juridiques français et
serbes. Lorsque l’on compare l’original français et la traduction finale en serbe de Traité instituant
la Communauté des Transports, malgré des instructions clairement définies dans le Manuel de
traduction des actes juridiques de l’UE, il y a une incohérence de terminologie, ce qui conduit à
une confusion dans l’interprétation des documents. Nous allons démontrer également les aléas que
la polysémie a apporté dans le processus de traduction des documents juridiques internationaux.

LES CORRESPONDANCES INTERTEXTUELLES ENTRE CHARLES BAUDELAIRE ET RICHARD WAGNER

Natasa M. Lujić — 2023-05-12

Dans un premier temps, cet article aborde la relation intertextuelle entre l’oeuvre du
poète français Charles Baudelaire et celle du compositeur allemand Richard Wagner. Dans un
deuxième temps, nous allons nous intéresser à la musicalité que l’on retrouve dans la poésie de
Baudelaire à travers trois poèmes : Correspondances, Le Chat I et La Musique. Afin d’examiner les
poèmes et d’en tirer des conclusions, nous avons utilisé la méthode intertextuelle. De plus, cette
oeuvre tend à éclairer la musicalité de l’oeuvre poétique de Baudelaire. Lorsque Baudelaire a vu
l’opéra Tannhäuser de Wagner joué à Paris, il a tout de suite été séduit par la musique du compositeur
allemand. Après avoir vu les réactions négatives des spectateurs et des critiques français,
Baudelaire, également critiqué par le public français à la suite de la publication de son recueil Les
Fleurs du Mal, savait qu’il devait prendre parti pour Wagner afin de protéger l’art. Baudelaire a
écrit une lettre au compositeur dans laquelle il tend à exprimer son admiration pour la musique
et pour le compositeur lui-même. Après avoir découvert cette lettre, nous avons souhaité approfondir
nos recherches sur le sujet.

LE SUBJONCTIF DANS LE FRANÇAIS DE L’ÉCONOMIE

Jelena G. Jaćović — 2023-05-12

L’objet de cet article est de démontrer quelles sont les valeurs du subjonctif figurant
dans le discours économique. Étant un mode difficile à cerner vu son emploi complexe et riche
en valeurs multiples, le subjonctif s’est montré très présent dans ce type de discours surtout dans
le contexte des explications théoriques et des constructions d’hypothèses. Le corpus de recherche
est constitué d’exemples tirés des manuels universitaires et des articles scientifiques concernant les
domaines économiques tels que microéconomie, macroéconomie, et économie politique internationale.
L’analyse s’appuie sur la Grammaire du sens et de l’expression de P. Charaudeau (1992) qui
favorise une approche sémantique. Les résultats de recherche ont confirmé l’hypothèse que les
valeurs du subjonctif sont aussi variées dans le français de l’économie que dans la langue générale.
Ce fait renforce le point de vue que la langue d’un domaine spécialisé, malgré sa prédilection pour
la simplicité, neutralité et objectivité n’est pas forcément dépourvu de l’abondance d’usages dont
dispose la langue générale.

METAPHORICAL FRAMINGS IN THE NEW YORK TIMES ONLINE PRESS REPORTS ABOUT CHATGPT

Vladimir N. Figar — 2023-05-12

Through a combined quantitative-qualitative approach the paper aims to explore the densities and possible rhetorical effects of the most common metaphorical framings used in the New York Times online press reports about ChatGPT. The theoretical framework is based on the main tenets of conceptual metaphor theory (Lakoff and Johnson 2003[1980]), frame semantics (Fillmore 1982), and image schema theory (Johnson 1987). The initial stage involved the construction of a small specialized corpus which was tagged manually for the analysis in WordSmith Tools 6.0. Metaphor identification was conducted in line with MIPVU (STEEN et al. 2010). Quantitative analysis showed the highest density for containment, motion, and force metaphors. Living being, tool, conflict, and machine metaphors were also present, but not as frequent. The linear regression model (motion, force, living being) explained 61% of variance in the density of containment metaphors, and it was significant (p=.002). Additional linear regression models have also been tested. The results suggest the potential for interaction of these metaphor groups when they cooccur in discourse (i.e., they may work in concert to construct a specific viewpoint). Qualitative analysis showed a range of possible rhetorical effects that the identified metaphorical framings may play (e.g., making AI more appealing by framing it as a living being or tool, raising doubts about the use of AI by constructing borders and containers, or framing AI as a threat). Results of qualitative analysis should be understood as testable hypotheses that remain to be further explored and validated in experimental settings.

COMPARATIVE FORMATION IN DISYLLABIC ADJECTIVES ENDING IN /ɪ/

Jelena M. Josijević — 2023-05-12

The system of comparative and superlative formation in English relies on both synthetic
(i.e. inflectional) and analytic (i.e. periphrastic) means. Numerous studies have aimed at analyzing
the impact of the final -y in choosing a comparison strategy. Their main focus is on testing the
potential impact of a wide repertoire of the linguistic factors that were assumed to be relevant in
making such choices, but their samples were relatively limited in terms of specific groups of adjectives,
such as those ending in -y. (e.g. LEECH, CULPEPER 1997; LINDQUIST 2000; MONDORF
2009; GONZALEZ-DIAZ 2009). About 20 to 30 adjectives were subjected to the various analyses,
leaving most members bearing this feature excluded. This paper aims at revisiting comparative
formation strategies in disyllabic adjectives ending in // and does so by analyzing the prevalence
of both comparison strategies in 277 different lexemes. Drawing on techniques familiar from
quantitative morphological typology (GREENBERG 1960; SZMRECSANYI 2012, 2016), the
analysis uses syntheticity and analyticity indices as the main indicators of frequency of both free
(more) and bound (-er) comparative morphemes. The quantitative data are retrieved from Corpus
of Contemporary American English. The results demonstrate that disyllabic adjectives ending in /ɪ/
are not a uniform class. The attributed feature of being inclined toward synthetic comparison does
not apply to all members of this class or at least not to the expected level.

МЕТАФОРИЧКА КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА ПАМЋЕЊА КОД ГОВОРНИКА ЕНГЛЕСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Тамара Н. Јаневска — 2023-05-12

У раду се из когнитивнолингвистичке перспективе разматрају језичке реализације
појмовних метафора које структуришу когнитивни процес памћења. Применом теорије
појмовне метафоре испитује се превасходно скуп изворних домена путем којих говорници
српског и енглеског језика поимају одабрани циљни домен (ПАМЋЕЊЕ). Истраживање
се спроводи на језичком материјалу прикупљеном из српских и енглеских новина и
обухвата квалитативну анализу уочених појмовних метафора. У главне циљеве рада
спадају и утврђивање мотивисаности формулисаних појмовних метафора и њихових
језичких реализација, као и поређење налаза добијених за два посматрана језика како би
се проверила хипотеза о универзалности метафоре. Испитивање циљног домена покушаће
да укаже на специфичност датог процеса, док ће контрастивна анализа налаза два језика
пружити увид у начин на који говорници енглеског и српског језика поимају напоменут
аспект когниције. Наше истраживање показало је да су, осим доминантног минималног
сценариа памћења, приликом поимања памћења продуктивни изворни домени попут:
ЖИВО БИЋЕ (ЧОВЕК и БИЉКА), ВИД, КРЕТАЊЕ и ФИЗИЧКА КОНТРОЛА. Такође,
истраживање је указало на знатна преклапања у међудоменским пресликавањима и
општим метафорама које структуришу дати домен у два језика.

ИЗАЗОВИ У ПРЕВОЂЕЊУ ФРАЗЕОЛОГИЗАМА ИЗ ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА НА СРПСКИ ЈЕЗИК: ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ИМЕНИЦАМА КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ АРХИТЕКТОНСКЕ ОБЈЕКТЕ И ЊИХОВЕ ДЕЛОВЕ

Јелена В. Бадовинац — 2023-05-12

У овом раду осврнућемо се на теоријске погледе на превођење у ширем сми-
слу, али посебну пажњу ћемо посветити превођењу фразеологизама, које није једностав-
но пренети у други језик због њихове јединствене форме и значења. Основни циљ нашег
истраживања јесте утврђивање најзаступљенијег степена преводилачке еквиваленције
при трансферу одабраних италијанских фразема на српски језик (потпуна, делимична
или нулта еквиваленција). Истраживачки корпус за овај рад чине италијански фразеоло-
шки изрази у чијем саставу се налазе именице које могу означавати резиденцијалне, али
и архитектонске објекте друге намене (negozio/радња, chiesa/црква, museo/музеј, итд.) које
смо ексцерпирали из савремених општих и фразеолошких речника италијанског језика.
У истраживање смо уврстили и фразеологизме у којима једна од саставница означава за-
себне просторе поменутих објеката, као и одређене елементе који су у саставу њихових
конструкција. Фокусирали смо се на поређење њихових језичких структура у изворном
(италијанском) и циљном (српском) језику, проблематику еквиваленције, евентуалну не-
преводивост, као и незаобилазан социокултуролошки утицај приликом трансфера из јед-
ног у други језик.

IL VOCALISMO TONICO NELLE GRAMMATICHE STORICHE E STORICO-COMPARATIVE E NEI MANUALI DI STORIA DELL’ITALIANO

Slađana D. Stanojević — 2023-05-12

Il vocalismo tonico può essere considerato uno degli aspetti più importanti della grammatica
storica della lingua italiana, considerato che l’approfondita conoscenza dei cambiamenti
riguardanti le vocali posizionate nella sillaba accentata può essere indispensabile per comprendere
i mutamenti più complessi avvenuti al livello morfosintattico. Pertanto la maggioranza delle
grammatiche storiche dedica largo spazio alle particolarità dei percorsi evolutivi delle vocali
toniche. L’obiettivo del nostro articolo è di offrire una rassegna di diversi approcci adottati dalle
grammatiche storiche e storico-comparative, nonché dai manuali di storia di lingua nei confronti
di questo interessante problema. Attraverso un’approfondita analisi delle particolarità riscontrate
nelle svariate trattazioni dell’argomento succitato presenti nelle grammatiche e nei manuali diacronici
cercheremo di dimostrare come la strutturazione dei materiali all’interno di essi cambia
in dipendenza dal pubblico previsto e dagli atteggiamenti scientifici e intenzioni metodologiche
dell’autore. Tali considerazioni possono essere utili non soltanto agli insegnanti dedicati all’istruzione
di questa materia, ma anche per la stesura delle future grammatiche storiche, facendo luce
sugli aspetti di questo importante fenomeno che andrebbero ulteriormente sviluppati e mettendo
in rilievo gli approcci didattici più adatti per diversi contesti formativi.

IMAGE SCHEMAS AND DOWNGRADING IN JANETTE TURNER HOSPITAL’S SHORT STORY “HERE AND NOW”

Anja B. Petrović — 2023-05-12

Due to the fact that embodiment determines the way in which we interact with the outside
world and cognitively structure external inputs, image schemas play an essential role in our
understanding of literary texts (ZUNSHINE 2015). In his study, Cognitive Poetics: An Introduction
(2002), Peter Stockwell defines the basic tenets of cognitive poetics and hypothesizes that literary
texts which pose a challenge for analysis express a higher degree of aberration from our sense of
reality in terms of schematic structures. He explains that on a scale of informativity, such texts
contain second- and third-order informativity which represent unusual or highly unlikely things
and events that disrupt existing schema information, compared to first-order informativity which
preserves or reinforces the existing schemas. In order to integrate second- and third- order occurrences
into a person’s existing knowledge, the processes of downgrading need to be employed.
Thus, a text can either be downgraded backwards, by searching for textual cues and information
in the previously read excerpts, or forward by searching for an explanation for the encountered
anomaly. This paper will try to offer an insightful cognitive reading of Janette Turner Hospital’s
short story “Here and Now” (1989) in an attempt to demonstrate how image schemas and downgrading
serve a vital role in understanding a literary text.

CROSS-LINGUISTIC INFLUENCE OF L2 ON COMPREHENSION OF L1 ACADEMIC VOCABULARY

Jovana Milovanović — 2023-05-12

This article reports on the findings of an empirical study of cross-linguistic lexical influence
on the comprehension of cognates in Serbian and French, Italian or German language on
one hand and non-cognates on the other hand. The lexical items chosen for the study are considered
to belong to academic vocabulary. The participants are third and forth-year undergraduate
students of French, Italian and German language respectively. They are all native speakers
of Serbian language and speak English and at least one more foreign language. The participants
took a multiple-choice test consisting of four types of words based on their formal similarities
between Serbian and the three analysed L2 languages. Based on the results obtained in the study,
we discuss cross-linguistic influence of foreign lexis on comprehension of words in participants’
L1, with special attention to both positive and negative effects of such an influence. We argue that
multilingualism can be an important factor in the comprehension of academic vocabulary and
can facilitate manipulation with this specific type of lexis.

KOMMER (ATT) + INFINITIV КАО ПРОСПЕКТИВНА КОНСТРУКЦИЈА У САВРЕМЕНОМ ШВЕДСКОМ ЈЕЗИКУ

Данијела В. Бабић — 2023-05-12

Савремени шведски језик не познаје морфолошки обележен глаголски облик
за исказивање предикација локализованих у временској сфери будућност, те у циљу ис-
казивања ових предикација ангажује друга језичка средства: у првом реду презент упо-
требљен у одговарајућем (ван)реченичном контексту, те сложене глаголске конструкције
ska + infinitiv, kommer (att) + infinitiv и tänker + infinitiv. У раду се бавимо проспективном
конструкцијом kommer (att) + infinitiv, анализирајући њену употребу у близу три стотине
примера изворних реченица шведског језика и фокусирајући се на њене модалне значењ-
ске компоненте. Истраживањем модалних значења шведске проспективне конструкције
kommer (att) + infinitiv, скрећемо пажњу на један број синтаксичко-семантичких специфич-
ности реченичних контекста у којима се дата проспективна конструкција јавља и истиче-
мо једно од њених модалних значења које се у описивању граматичке структуре шведског
језика неретко превиђа.

MOTIVATION FOR ENROLMENT AND THE STUDENTS’ ATTITUDES AT THE FACULTY OF PHILOSOPHY IN NIŠ REGARDING THE GERMAN LANGUAGE AND LITERATURE STUDY PROGRAMME

Marina Đ. Đukić Mirzayantz — 2023-05-12

This paper reports on the motivation for enrolment and the students’ attitudes at the Faculty
of Philosophy in Niš regarding the German language and literature study programme. The
aim of the research was obtaining concrete data which will serve as the basis for its improvement.
An anonymous survey was conducted from June to September 2021. The research sample included
55 students in the first, second and third year. Based on the obtained results, it can be concluded
that among all the surveyed students intrinsic motivation predominates as regards the choice
of the German language and literature study programme. As indicated in the findings, the interest
in the German language and their desire to master it well were at the top of the list of motivating
factors. Half of the students enrolled in their studies in order to work as German language teachers.
The students’ suggestions indicate the need to introduce more professional translation and
practice in presentation and public speaking skills. The study also reveals that the vast majority
of the students are satisfied with their choice of philology studies and that they assess their future
perspectives and opportunities for professional development as good.

ФОРМИРАЊЕ И ПОЧЕТАК РАДА КАТЕДРЕ ЗА РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ

Милена Н. Тошић — 2023-05-12

У раду се, на основу личног сећања и прикупљене документарне грађе, говори
о формирању и почетку рада Катедре за руски језик и књижевност у Нишу. Осветљен је
допринос појединих личности стварању Kатедре, први наставни план и програм, кадров-
ска структура наставника који су први предавали на тој Kатедри, број првих уписаних
студената и њихови успеси, ваннаставне активности, сарадња са другим сродним катедра-
ма у земљи и свету. На крају је истакнута оправданост постојања и успешност у раду дате
Kатедре.

THE REPRESENTATION OF WOMEN IN PROVERBS – A COMPARATIVE ANALYSIS OF MODERN GREEK AND SERBIAN LANGUAGE

Antonina V. Kostić — 2023-05-12

The way language is used can tell us a lot about a culture and the mentality of the people
speaking it. Thus, it is very interesting to see which values are rooted in common proverbs
in different languages. Having in mind that beliefs and values can be recognized in all forms of
linguistic communication (DOMINGUEZ BARAJAS 2010: 50), and that proverbs are based on
oral tradition, with a very specific way in which they are being transferred from generation to
generation (RASUL 2015: 55), they can tell us a lot about the way a society is influenced by the
language it uses and vice versa. Considering the fact that the Greek and the Serbian society are,
broadly speaking, built on similar, traditional and patriarchal foundations, a comparative analysis
of linguistic features can be very insightful. The present study presents the findings of a corpus
analysis of Greek and Serbian proverbs found in different online bases and dictionaries. We investigate
the representation of women from the perspective of negative vs. positive representation,
as well as the most common associations which accompany them. The results of our study show a
greater number of negative connotations, a mostly passive role of a woman and a high similarity
between the stereotypes we can identify in the proverbs in both languages.

АНАЛИЗА ГРЕШАКА УЧЕНИКА ИЗ ЛИБИЈЕ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА НА НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ У КРУШЕВЦУ

Александар М. Новаковић — 2023-05-12

Предмет овога рада је анализа грешака начињених у тестовима знања ученика
из Либије током средњег течаја српског као страног језика (реализованог 1981. године на
Радничком универзитету у Крушевцу). Циљ рада је идентификовање и класификација
најчешћих грешака говорника арапског језика приликом учења српског језика. Грађу за
истраживање чинило је двадесет и осам тестова, које су ученици решавали након првих
десет лекција. У реализацији истраживања смо користили дескриптивну методу, методу
теоријске анализе са техником анализе архивског садржаја и методу контрастирања. Ста-
тистичка анализа одговора ученика на тесту нам је показала да је од укупно 420 одговора
чак 338 одговора (80,48%) било делимично тачно, 27 одговора (6,43%) у потпуности тачно,
4 одговора (0,95%) нетачно, док ученици нису дали 51 одговор (12,14%). Највише грешака
ученици су начинили на морфолошком нивоу (197), затим на ортографском (110) и, на-
равно, на синтаксичком (35). До грешака је дошло из најмање четири разлога: 1) недовољ-
но савладаног граматичког система српског књижевног језика (с обзиром на чињеницу
да је тест реализован након само десет лекција), 2) утицаја процеса недиференцијације,
односно неразликовања граматичких категорија услед њиховог непостојања у матерњем
(арапском) језику ученика, 3) утицаја супердиференцијације, односно уноса особина из
арапског језика (које српском нису својствене) и 4) појаве хиперкорекције.

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У УПОТРЕБИ И ЗНАЧЕЊУ ИЗРАЗА И ДРУГИ / И ОСТАЛИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Ивана З. Митић — 2023-05-12

У овоме раду истражују се сличности и разлике у употреби и интерпретацији израза и други / и остали у српском језику. Будући да се у речницима ова два израза наводе као синоними, а да прелиминарна истраживања показују да израз и други има шири опсег значења од израза и остали, циљ овога рада је да се препозна када су наведени изрази међусобно заменљиви у савременом српском језику, а када нису у потпуности, те какве импликатуре се помоћу њих у таквим контекстима изводе. Истраживање спроведено на материјалу ексцерпираном из Српског мрежног корпуса потврђује да постоје контексти у којима израз и други има значење сви други, те они у којима има значење неки други, док се израз и остали у свим контекстима употребљава са првим наведеним значењем. Резултати показују да су међусобна (не)заменљивост наведених израза и импликатуре које се помоћу њих изводе условљени различитим скаларним карактеристикама ових израза.

ЛЕКСИКОН СРПСКОГ РЕАЛИЗМА: ГРАЂА И ПРИМЈЕРИ

Душан M. Иванић — 2023-05-12

Ова грађа је настала током рада на пројекту „Лексикон српског реализма”, подр-
жаног финансијски од Министарства просвете и информисања Републике Србије (2006–
2010). Замишљен као научни опис епохе, није ни могао бити завршен, у ограниченом вре-
менском периоду и кругу дјелимично ангажованих сарадника. Дио резултата са овог про-
јекта је објављен (Д. Вукићевић, Г. Максимовић, С. Милосављевић Милић, Д. Бошковић), а
дио је ушао у друге научне текстове.
Овдје се објављују упутства за израду чланака о аутору и његовим дјелима,
структура обраде одредница о аутору, с примјером моје обраде Л. К. Лазаревића, К. Абраше-
вића, М. Андрића, К. Арсенијевића, Б. Будисављевића, Милана Будисављевића, Драгиње
Гавриловић, Милована Глишића, Д. Вученова и Вука Караџића (с обзиром на његово мјесто
у српском реализму). Предвиђено је било и да најзначајнија дјела српских реалиста имају
засебне обраде (овдје Л. К. Лазаревић). Потом да се обраде као посебне одреднице појмови,
појаве, медији, установе, књижевне врсте. Унутар ових одредница упућује се на друге одред-
нице, предвиђене за обраду, али необрађене.
Подаци о изворима и литератури односе се само на текстове објављене до 2010,
године окончавања пројекта.

МАЈСКИ РАЗГОВОРИ О ПОЕЗИЈИ ТОМИСЛАВА МАРИНКОВИЋА

Јелена В. Јовановић — 2023-05-12

(Поезија Томислава Маринковића, ур. Светлана Шеатовић, Јана Алексић,
Задужбина „Деасанка Максимовић“, Народна библиотека Србије и Институт за
књижевност и уметност, 2022)

НЕКИ СТВАРНИ И МОГУЋИ СВЕТОВИ

Мирјана Бојанић Ћирковић — 2023-05-12

(др Мирјана Бечејски, Неки стварни и могући светови: књижевне студије и огледи,
Лепосавић: Институт за српску културу Приштина, 2022)

СТУДИЈА О ЈАКОВУ ИГЊАТОВИЋУ

Соња С. Ђорић — 2023-05-12

(Дивна дисхармонија Јаков Игњатовић, Драгана Вукићевић, Душан Иванић,
Београд, 2020)

КАКО ЛАКО (ПРО)ГОВОРИТИ НА СРПСКОМ – СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ У СВЕТЛУ МЕТОДИКЕ

Нина Љ. Судимац — 2023-05-12

(Александар Новаковић, Увод у методику наставе српског као страног језика,
Филозофски факултет, Ниш, 2022)

И ЗЕМАЉСКО ДУШУ ВЕЖЕ С НЕБОМ

Јелена З. Милић — 2023-05-12

Горан Максимовић, Земаљско и небесно: О књижевном надахнућу српских
православних свештеника и монаха 19. и 20. вијека и другим сакралним темама
нове српске књижевности, Ниш: Scero print / Бања Лука: Центар за српске студије,
2022.

О ДИКЦИЈИ И ПРОЗОДИЈИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Александра Р. Лончар Раичевић — 2023-05-12

(Дејан Средојевић, Дикција. О гласу, гласовима, акценту и прозодији речи у српском
језику, Нови Сад 2022)

ФИЛОЛОЗИ ИЗМЕЂУ ЛИНГВИСТИКЕ И СТИЛИСТИКЕ

Душан Р. Стефановић — 2023-05-12

(ур. Голуб Јашовић, Драган Лилић – између лингвистике и стилистике,
Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2021)