DIDRO O PRIRODI PESNIČKOG JEZIKA
Keywords:
pesnički jezik, prvobitni govor, poezija, slikanje, hijeroglif, simbolAbstract
Prvobitni govor na početku verbalizovane kulture ljudskog roda bio je živa slika misli. Zato je „prirodni“ jezik kao verbalna evokacija duše nazivan pesničkim. Međutim, stalnim usavršavanjem, jezik se udaljio od prirodne izražajnosti i sveo se na logičko označavanje. Estetičari epohe francuskog prosvetiteljstva, među kojima je i Deni Didro, smatraju da poezija rekonstruiše slikovitu izražajnost prvobitnog govora, stoga su u njegovim odlikama i tražili prirodu pesničkog jezika. Didro, čijem razmatranju je posvećen ovaj rad, izveo je dijahronijski pregled razvoja jezika kroz tri stanja, a pesnički jezik je izjednačio s prvobitnim stanjem jezika. Poezija predstavlja „tkanje hijeroglifa“, tj. simbola, kojim se nastoji verno preslikati mnogostrukost i simultanost predstava u duhu, što je poduhvat kome jezik nije dorastao – proizlazi zaključak u didroovskom poimanju prirode pesničkog jezika. U ovom radu se Didroov pristup sučeljava s teorijama koje mu prethode i kritički sagledava u kontekstu estetike epohe francuskog prosvetiteljstva.
Downloads
References
Citirana literatura
Anonim. „Esej o Uzvišenom,” Prevod Tom Smerdel. Mogućnosti br. 3 (Split 1969): str. 308–351.
Baumgarten, Aleksander Gotlib. Filozofske meditacije o nekim aspektima pesničkog dela. Prevod Aleksandar Loma. Beograd: BIGZ, 1985.
Chouillet, Jacques. La formation des idées esthétiques de Diderot. Paris :
Librairie Armand Colin, 1973.
Condillac, Étienne Bonnot de. Essai sur l’origine des connaissances humaines. Éd. Œuvres complètes. T. I. Paris: Librairies Lecointe–Durey–Tourney, 1822.
Condillac, Étienne Bonnot de. Grammaire. Éd. Œuvres complètes. T. VIII. Paris : Chez Dufart, 1803.
Crocker, G. Lester. Two Diderot studies: Ethics and esthetics. Baltimore: The Johns Hopkins Press, 1952.
Horacije, Kvint. „O pesničkoj veštini.” Rimska lirika. Prevod Mladen S. Atanasijević. Beograd: Prosveta, 1966, str. 95–117.
Kroče, Benedeto. Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika. Prevod Vinko Vitezica. Beograd 1934. Niš: Zograf, 2006.
Kroče, Benedeto. Poezija – uvod u kritiku i istoriju poezije i literature. Prevod Pero Mužijević. Novi Sad–Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1995.
Sejten, Anne Elisabeth. Diderot ou le défit esthétique – les écrits de jeunesse 1746–1751. Paris : J. Vrin, 1999.
Vučelj, Nermin. „Francuski prosvetitelji o poreklu govora i prirodi jezika.“ Jezici i kulture u vremenu i prostoru II/1. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2013. str. 149–156.
Izvori
Didro, Deni. „Fatalista Žak i njegov gospodar.“ Odabrana dela. Prevod Raško Dimitrijević. Beograd: Državni Izdavački Zavod Jugoslavije, 1946, str. 9–254.
Diderot, Denis. „Jacques le fataliste et son maître.“ Diderot Œuvres : Contes.
Éd. Laurent Versini. T. II. – 2e éd. Paris : Robert Laffont, 2006, p. 713–919.
Diderot, Denis. „Lettre sur les sourds et muets à l’usage de ceux qui entendent et qui parlent.“ Diderot Œuvres : Esthétiques – Théâtre. Éd. Laurent Versini. T. IV. – 2e éd. Paris : Robert Laffont, 2000, p. 11–75.
Diderot, Denis. „Pensées détachées sur la peinture, la sculpture et la poésie.“ Diderot Œuvres : Esthétiques – Théâtre. Éd. Laurent Versini. T. IV. – 2e éd. Paris : Robert Laffont, 2000, p. 1013–1058.
Diderot, Denis. „Salon de 1767.“ Diderot Œuvres : Esthétiques – Théâtre.
Éd. Laurent Versini. T. IV. – 2e éd. Paris : Robert Laffont, 2000, p. 517–819.
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.
