ПОДРАЗУМЕВАНИ ПИСАЦ У СКАЗУ ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА

Authors

  • Јелена Јовановић

Keywords:

подразумевани писац, хомодијегетички приповедaч, сказ, пара- текст, унутардијегетички ниво

Abstract

У раду се полази од дистинкције између аутора као „стварног човека” и подразумеваног писца, коју објашњава Вејн Бут у Реторици прозе. За бављење овом проблематиком послужили су, због своје специфичности,
романи Драгослава Михаиловића писани техником сказа. Истраживано је где се у делима овог типа препознаје подразумевани писац и који је његов значај као споне између хомодијегетичког приповедача и читаоца,
као и како његово присуство утиче на вероватност, а тиме и на квалитет дела. Указано је на неке поступке које стваралац користи да предочи своју личност, да је уведе у свет књижевног дела и да успостави везу са садржином.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Марк Херис, Easy Does It Not, The Living Novel, уредио: Гренвил Хикс, Њујорк 1957.

Вејн Бут, Реторика прозе, Нолит, Београд 1976.

Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Просвета – Београд, Младост – Загреб, Свјетлост – Сарајево, Државна заложба Словеније – Љубљана, Мисла – Скопје 1976.

Љубиша Јеремић, Проза новог стила, Просвета, Београд 1978.

Joseph von Hammer, Хисторија Турског/Османског/ царства, књига1., превод: Некрез Смаилагић, Некрез Смаилагић, Загреб 1979.

Драгослав Михаиловић, Петријин венац, БИГЗ, СКЗ, Просвета, Београд 1984.

Драгослав Михаиловић, Кад су цветале тикве, БИГЗ, СКЗ, Београд 1987.

Владислава Рибникар, Могућности приповедања, БИГЗ, Београд 1987.

Данилов Ученик, „Краљ Стефан Урош Трећи”,у: Данилови настављачи (Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника), Просвета, СКЗ, Београд 1989.

Милан Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Просвета, Београд 1990.

Радован Самарџић, Мехмед Соколовић, СКЗ, Београд 1995.

Downloads

Published

2020-12-02