СТРАТЕГИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ ФОНЕТСКОЈ КОРЕКЦИЈИ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА: МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У РАДУ СА СРБОФОНИМ СТУДЕНТИМА

Abstract

У овом раду говорићемо о данас доминантним поступцима и стратегијама које се користе у фонетској корекцији француског као страног језика. Треба истаћи да су ови приступи и стратегије засновани на одређеним универзалним дидактичким приступима (попут еклектичког) и принципима који се и примењују у настави било којег страног језика данас. Најпре ћемо се осврнути на разлоге због којих је развијање фонолошке компетенције француског језика у потпуности, а сасвим неоправдано, занемаривано од седамдесетих па све до средине деведесетих година 20. века. Затим ћемо изнети синтезу ставова и корективних приступа најзначајијих француских дидактичара с краја 20. и почетка 21. века који су се борили и изборили за потпуну рехабилитацију фонетске корекције, како артикулаторне тако и прозодијске (GEMBRETJER 1994; ŠAMPANJ-MIZAR, BURDAŽ 1998; LEON 2003; LORE 2007). Наведени аутори констатовали су да на прелазу из 20. у 21. век, у дидактици страних језика уопште, па тако и у дидактици фонолошке компетенције влада начело еклектизма, то јест комбиновања доказано делотворних корективних фонетских стратегија и приступа преузетих из различитих дидактичких метода (директна метода, аудио-орална метода, структурално-глобална аудио-визуелна метода – СГАВ, комуникативни приступ). Ове закључке илустроваћемо примерима вежбања из савремених уџбеника за учење француског језика, елаборираних сходно поменутом начелу еклектизма (Forum 1, Champion 1, Phonétique progressive du français avec 600 exercices, Exercices systématiques de prononciation française, Enseigner la prononciation du français). Поред тога, настојаћемо да, уз помоћ наведених вежбања, укажемо на предности и евентуалне мане оваквих корективних стратегија у раду са србофоним студентима. Примери ових вежбања могли би, осим тога, да послуже као смернице за развијање корективних стратегија које би комбиновале различите типове вежбања, а према реалним корективним потребама које се јављају код групе, дела групе или појединаца који имају потешкоћа у овладавању изговорном или интонативном компетенцијом француског језика.