РУКОПИС КОМЕДИЈЕ РОМАНТИЧИЗАМ ДУМ ИВАНА СТОЈАНОВИЋА

Abstract

Дум Иван Стојановић (1829–1900), Дубровчанин, објављивао је анегдоте, комедије и оригиналне новеле, а у ред његових значајнијих дела спадају Дубровачка књижевност и Најновија повијест Дубровника, објављена као додатак уз превод Енгелове Повијести Дубровачке републике. Поред тога, превео је латинске изреке Публија Сиријанија Мимика и Петронија, као и исповести Св. Августина, Аристофанове Облаке, Лесингове басне и многе друге текстове. Уређивао је часопис „Дубровник, Забавник народне штионице дубровачке“, а прикупљао грађу за књиге Политичка историја старог Дубровника и Стари дубровачки обичаји, међутим, смрт га је спречила да ова дела заврши, те су остали само рукописи. И поред плодног књижевног рада, каноник Стојановић остаје упамћен углавном по свом ангажовању у оквиру покрета Срба католика. Осим комедије Фрлезија, о којој је већ писано у науци, дум Иван Стојановић саставио је и комедију Романтичизам 1891. године у Дубровнику. У оквиру прегледа Стојановићевих дела, ову комедију помињу једино Алберт Халер и Миљенко Форетић, док детаљнија анализа дела изостаје. Иако Халер у Новијој дубровачкој књижевности (1944) наводи да је Стојановић написао две комедије: Фрлезију и Романтицизам и јастог, садржај друге комедије не одговара садржају рукописа о коме је овде реч, нити комедији Романтичизам коју помиње Миљенко Форетић. У свом раду Хрватска драма и казалиште у Дубровнику од 1850. до 1882. године Форетић заправо говори о рукопису комедије Романтичизам – гротескно осенченој, локализираној преради драме Енрика Касталвекија La donna romantica. О томе да се не ради о сасвим оригиналном делу, већ о некој врсти прераде, и сам аутор Романтичизма сведочи у уводу своје комедије. Форетић поред оригиналног наслова комедије (Романтичизам), даје и наслов  романтицизам и јастог, међутим, у самом рукопису овог наслова нема. Рукопис комедије налази се у Знанственој књижници у Дубровнику под бројем 726. Укупно обухвата 37 страницa, при чему је последња страница празна. Нумерација рукописа није доследно спроведена, тачније, обележена је свака друга страна, те последња страница носи број 18. Рукопис је на више места оштећен, што ће бити назначено у тексту. Такође, аутор је делове комедије прецртавао и мењао, те ће ови додаци бити у напоменама представљени. Приликом приређивања за штампу рукописа комедије Романтичизам настојали смо да у потпуности останемо верни изворнику. Извесна одступања су ипак присутна у оним деловима који су усаглашени са савременом правописном нормом и односе се углавном на интерпункцију, једначење сугласника по звучности и писање великог слова. Дело Романтичизам припада врсти комедије нарави, будући да исмева схватања, обичаје и навике једне друштвене групе. Ради се о исмевању сентименталистичких схватања, која су завладала у 19. веку поробљеним Дубровником, а која је Стојановић тумачио као покушај гушења старих обичаја и изворне дубровачке културе, те наметања туђих утицаја и интереса. Крај комада, одступајући од типичних завршетака комедије, детронизацијом свих љубави које су се зачеле у делу, комедију посебно приближава ангажованој друштвеној сатири. У тексту је приметна специфична употреба појма романтизам, каква је била карактеристична за дум Ивана Стојановића. Наиме, Стојановић је романтичизам поистоветио с материјализмом, подводећи под исти појам све савремене појаве којима није био задовољан. Оно што је извесно јесте огромна начитаност ауторова, коју потврђује позивањем на бројне европске писце и филозофе.