,,DUG OPROŠTAJ SA VELIČINOM SVEKOLIKOM“: GLORIFIKACIJA ILI SUBVERZIJA TJUDORSKOG ,,ZLATNOG DOBA“ U ŠEKSPIROVOJ ISTORIJSKOJ DRAMI HENRI VIII

Abstract

Iako u podnaslovu drame stoji uputstvo autora da će svi opisani događaji predstavljati verodostojno svedočanstvo o vladavini kralja Henrija VIII, elizabetinska publika iz 1613. godine bila je itekako svesna značaja nepomenutih činjenica u ovoj istorijskoj drami - činjenice da Henri VIII nije bio zadovoljan što će ga naslediti Elizabeta, a ne muški naslednik, te je kraljicu Anu lažno optužio i osudio za veleizdaju 1536. godine; činjenice da se Henri VIII nakon toga ženio još četiri puta (pri čemu efikasan obrazac odbacivanja i progona nepoželjnih kraljica nije zaobišao većinu njih); činjenice je da je Henri VIII pogubio svoje najbliže saradnike, Tomasa Mora i Tomasa Kromvela, koji su zbog svojih principijelnih humanističkih stavova uživali veliku popularnost u narodu itd. Sve ove istorijske činjenice nisu pomenute u drami, ali su svakako bile u mislima elizabetinske publike, te je veoma teško poverovati da Šekspir nije bio svestan upečatljivog paradoksa između aktuelnih istorijskih dešavanja i njihove umetničke verzije. U svetlu kritičkih uvida Legata i Rudnitskog koji ističu da ,,iza pompeznih i uzvišenih prizora, čak i tragedije, autor izvodi svoje trikove i poigrava se sa nama’’ (LEGGAT 2005: 215), jer je dvor Henrija VIII ,,mesto na kome moć, a ne integritet, odlučuje o životu i smrti’’ (RUDNYTSKY 2004: 56) pokušaćemo da obrazložimo tezu da je Šekspirova inicijalna namera bila da kroz dramu Henri VIII podriva, a ne glorifikuje tjudorsko ,,zlatno doba’’.