МОРФОЛОШКО-ФОНОЛОШКИ СТАТУС СУФИКСА -АК/-ЊАК/-ЈАК/-ЉАК НА ПРИМЕРУ ИМЕНИЧКИХ ЖАРГОНИЗАМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Keywords:
завршетак -(њ)ак, жаргонске именице, творба речи, суфиксација, жаргон, урбани говорAbstract
Предмет овог рада је утврђивање статуса суфиксâ -ак, -јак, -њак, -љак у српском језику из морфолошко-фонолошког угла на примеру именичких жаргонизама чији је завршетак -(њ)ак. Циљ рада је давање одговора на следећа истраживачка питања: 1) Уз које творбене основе се јављају суфикси ‑ак, ‑јак, ‑њак, -љак, те каква је дистрибуција суфиксâ имајући у виду крајњи сугласник основа уз које се јављају?; 2) Да ли су поменути суфикси међусобно равноправни и како најпрецизније анализирати изведенице на ‑(њ)ак?; 3) Да ли се и како определити за једну творбену анализу и онда када је фонолошки
подједнако могуће додати више суфикса на исту основу? Прво, размотрени су творбено недвосмислени примери, а у осталим случајевима, у складу са мотивацијом, узетe су у обзир све фонолошке могућности – случајеви сценарија са фаворизованим суфиксом -ак, -јак, ‑њак и -љак. Закључујемо да сва четири суфикса постоје у српском језику, само се неки чешће јављају (-ак, ‑њак/‑јак), а неки ређе (‑љак), што при творби нових речи може водити доминацији само -ак и ‑њак будући да је њ врло често видљиво у површинској структури посматраних именица, а -јак изузетно ретко (у стандардном
српском јавља се у малобројним недвосмисленим примерима попут просјак: редукована глаголска основа прос- и -јак). Када је фонолошки подједнако могуће више суфикса, односно у примерима са основом на ј (попут муријак:
‑ак/-јак), л (топљак: -јак/-љак), љ (дивљак: ‑ак/‑јак/љак), н (савремењак: ‑јак/‑њак), њ (матерњак: ‑ак/‑јак/‑њак), сматрамо да у творбеној анализи треба паралелно наводити све могуће суфиксе. Процесом универб(из)ације, који је чест у творби жаргонизама, објашњавамо доминантност придевских основа међу анализираним жаргонизмима на ‑(њ)ак (70,94%).
Downloads
References
БАБИЋ 1986: Stjepan Babić, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku, Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.
БАРИЋ И ДР. 2005: Eugenija Barić, Mijo Lončarević, Dragica Malić, Slavko Pavešić, Mirko Peti, Vesna Zečević, Marija Znika, Hrvatska gramatika, Zagreb: Školska knjiga.
ЈАНИЋ 2018: Александра Јанић, Морфологија и семантика придева на -(љ)ив у српском језику, необјављена докторска дисертација, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
КЛАЈН 2003: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику, 2. књига. Београд: Институт за српски језик, Завод за уџбенике и наставн средства, Нови Сад: Матица српска.
МРАЗОВИЋ–ВУКАДИНОВИЋ 2009: Павица Мразовић, Зора Вукадиновић, Граматика српског језика за странце. Нови Сад, Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
ПЕТРОВИЋ–ГУДУРИЋ 2010: Драгољуб Петровић, Снежана Гудурић, Фонологија српскога језика, Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска.
СИЛИЋ–ПРАЊКОВИЋ 2005: Josip Silić, Ivo Pranjković, Gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb: Školska knjiga.
СТАКИЋ 1985: Милан Стакић, „Консонантске алтернације код именица и придева изведених суфиксима са сугласником ј у јужнословенским језицима”, Анали Филолошког факултета, 16, 67–92.
СТАКИЋ 1987: Милан Стакић, „Улога перинтеграције у јужнословенској именској деривацији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 16/1, 177–183.
СТАКИЋ 1988: Милан Стакић, Деривациона фонетика именица и придева у јужнословенским језицима, Београд: Филолошки факултет.
СТАКИЋ 1997: Милан Стакић, „Видови деривационе основе именских речи у српском језику”, Књижевност и језик, XLV/4, 11–16.
СТАКИЋ 1998: Милан Стакић, „Врсте речи и структура деривационе основе именица и придева у српском језику”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 27/2, 273–278.
СТЕВАНОВИЋ 1981: Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I, Београд: Научна књига.
ЋОРИЋ 1991: Божо Ћорић, „О неким творбеним моделима са становишта језичке економије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 20/2, 325–334.
ЋОРИЋ 1998: Божо Ћорић, „О суфиксалној универбацији у српском језику”, Књижевност и језик, XLV/2-4, 29–32.
ЋОРИЋ 2008: Божо Ћорић, Творба именица у српском језику, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
ШТАСНИ 2010: Гордана Штасни, „Мотивациони смерови у деривационим процесима”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53/2, 89–97.
АНДРИЋ 1976: Драгослав Андрић, Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза, Београд: БИГЗ.
БУГАРСКИ 2006: Ранко Бугарски, Жаргон, Београд: Библиотека XX век.
ГЕРЗИЋ 2012: Боривој Герзић, Речник српског жаргона, Београд: Б. Герзић.
ГЕРЗИЋ–ГЕРЗИЋ 2002: Боривој Герзић, Наташа Герзић, Речник савременог београдског жаргона, Београд: Истар.
ИМАМИ 2007: Петрит Имами, Београдски фрајерски речник, Београд: ННК интернационал.
МАРКОВИЋ–ТРАЈКОВИЋ 2018: Јордана Марковић, Татјана Трајковић, Речник жаргонизама јужне пруге, Ниш: Филозофски факултет.
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.
Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.
