СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ 20. ВЕКА. ПОКУШАЈ ПЕРИОДИЗАЦИЈЕ

Abstract

У раду се разматрају почетне хипотезе за израду књижевно–историгорафске периодизације српске књижевности 20. века. Идеја о димензионирању 20. века на средишњи период од седамдесет пет година (1914–1989), којa је лансирана у геополитичким схематизацијама светских друштвено-политичких токова у минулом веку, не чини се ни подстицајном ни оправданом у проучавањима српске књижевности 20. века, у којој су и првих четрнаест и завршних десетак година више у континуитету него у дисконтинуитету према средишњем периоду. Аутор сматра да књижевноисторијску периодизацију, у свим схематизацијама, па и оним о друштвено-политичким процесима, треба поставити у структурном јединству са најширим сагледавањем грађе, све до културолошких и цивилизацијских аспекта, и доследно је конкретизовати према књижевним чињеницама и критеријумима, то јест, према еволутивним променама у књижевном животу и књижевној продукцији, и према најзначајнијим уметничким дометима. У резултату се добија разликовање и подела на седам периода: Модернизација књижевности 1901–1918, Књижевност између два светска рата 1918–1941, Књижевност НОБ-е и под окупацијом 1941–1945, Послератна књижевност 1945–1950, Естетизација књижевности 1950–1980, Метaпоетичка и жанровска књижевност (Постмодернизам) 1980–1990. и Иреалистичка књижевност 1990–2000.