ДИДРО И РОМАНЕСКНО: ПОСТУПАК АУТЕНТИФИКАЦИЈЕ НАРАТИВНЕ ФИКЦИЈЕ
Keywords:
нарација, наратор, романескно, фикција, аутентифика- ција, истинита прича, поетика приче, ДидроAbstract
У овом огледу се разматра примена технике псеудодокумента у Дидроовом наративном опусу, тј. поступака којима се романескна творевина представља као да је документована стварност, а што дидрологија терминолошки назива методом аутентификације фикције. Основна наративна форма код Дидроа јесте дијалог, схваћен као забележени разговор. Тиме се и романескно у целини представља као једна велика гласна конверзација у којој су саговорници или сами јунаци догађаја о којем се приповеда или наратори-сведоци. Своју наративну фикцију Дени Дидро жанровски одређује као „истинита прича“. Намера нашег огледа је и да се дидроовска поетика наративног критички сагледа у односу на друге теорије о односу романескног и истинитог, тј. ументичке фикције и стварности.
Downloads
References
Цитирана литература
Albertant-Coppola 2006: ALBERTANT-COPPOLA, Sylvian. Jacques le fataliste et son maître de Diderot. Conférence prononcée au Centre
régional de documentation pédagogique d’Amiens. 11.01.2006. <http://lettres.ac-rouen.fr/bac_fran/conference_diderot.pdf > 18. 3. 2012.
Caplan 1986: CAPLAN, Jay. Diderot’s Genealogy of the Beholder. Manchester: Manchester University Press, 1986.
Chouillet 1973: CHOUILLET, Jacques. La formation des idées esthétiques de Diderot. Paris : Librairie Armand Colin, 1973.
Dieckmann 1959: DIECKMANN, Herbert. Cinq leçons sur Diderot. Genève – Paris: Droz – Minard, 1959.
Jaucourt 1765: JAUCOURT, Louis de. „Roman.“ Encyclopédie ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers. Vol. 14. Ed. D. Diderot. Paris 1765: 341-342.
Kempf 1984: KEMPF, Roger. Diderot et le roman ou le démon de la présence. Paris: Éditions du Seuil, 1984.
Kundera 2008: KUNDERA, Milan. “Introduction à une variation.” (1981). Jacques et son maître, hommage à Denis Diderot en trois actes. Paris: Gallimard, 2008, 9-26.
Lepape 1991: LEPAPE, Pierre: Diderot. Paris: Flammarion, 1991.
Sherman 1976: SHERMAN, Carol. Diderot and the Art of Dialogue. Genève: Librairie Droz, 1976.
Wilson 1985: WILSON, Arthur. Diderot, sa vie, son oeuvre. Traduction de l’anglais par G. Chahine, A. Lorenceau, A. Villelaur. Paris: Laffont – Ramsay, 1985.
*
Милосављевић Милић 2011: МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛИЋ, Снежана. „Швабица или реторика одгоде.“ Зборник Матице српске за књижевност и језик књ.59, св. 2 (септембар 2011): 307-319.
Извори
Diderot 1994: DIDEROT, Denis. OEuvres – Contes. Vol. 4. Laurent Versini (Ed.). Paris: Robert Laffont, 1994.
Diderot 1996: DIDEROT, Denis. „Entretiens sur Le Fils naturel.“ OEuvres – Esthetique & Theatre. Vol. 4. Laurent Versini (Ed.). Paris: Robert
Laffont, 1996, 1132-1190.
Diderot 1996: DIDEROT, Denis. „Essais sur la peinture.“ OEuvres – Esthetique & Theatre. Vol. 4. Laurent Versini (Ed.). Paris: Robert Laffont, 1996, 467-516.
Diderot 1997: DIDEROT, Denis. Correspondance. Vol. 5. Laurent Versini (Ed.). Paris: Robert Laffont, 1997.
Diderot 2004: DIDEROT, Denis. Contes et romans. Michel Delon, Jean-Christophe Abramovici, Henri Lafon, Stéphane Pujol. (Eds.) Paris:
Gallimard, 2004.
*
Дидро 1938: ДИДРО, Дени. Моралне приче. Превод Јован Поповић. Београд: ЕОС, 1938.
Дидро 1946: ДИДРО, Дени. Одабрана дела. Превод Рашко Димитријевић и Хаим Алкалај. Београд: Државни издавачки завод Југославије, 1946.
Дидро 1961: ДИДРО, Дени. Индискретни драгуљи. Превод Загорка Грујић. Београд: Нолит, 1961.
Дидро 1964: ДИДРО, Дени. Редовница. Превод Ана Смоквина. Београд: Рад, 1964.
*
Portail de la Sécurité informatique, <http://www.securite-informatique.gouv.fr/gp_article261.html> 17. 3. 2012.
*
Вујаклија 1980: ВУЈАКЛИЈА, Милан. Лексикон страних речи и израза. 3. издање. Београд: Просвета, 1980.
Клајн, Шипка 2007: КЛАЈН, Иван и Милан Шипка. Велики речник страних речи и израза. 2. издање. Нови Сад: Прометеј, 2007.
Речник комуникационих технологија, Комјутер Библиотека, <http://www.kombib.rs/recnik.php?slovo=A&rec=Authentication+-+autentifikacija>13. 3. 2012.
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.
Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.
